Maslinjaci na Mediteranu u velikoj opasnosti od bakterijske zaraze

Italija, Grčka i Španija se poslednjih dana bore sa dodatnim problemom koji se tiče maslina. Bakterija Xylella fastidiosa, poznatija kao lepra za masline, koja izaziva sindrom brzog opadanja masline, preti da ugrozi oblasti ove tri zemlje bogate drvećem maslina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Roberta Sorge)

U Italiji već je više od milion stabala uništeno, što, prema procenama, ukazuje na gubitak od oko 5 milijardi evra u narednih 50 godina ukoliko se ne zaustavi širenje bolesti i ponovo posade maslinjaci. Procena gubitka u Španiji iznosi oko 17 milijardi evra, a u Grčkoj oko 2 milijarde za isti period.

Ove zemlje čini 95 odsto ukupne evropske proizvodnje maslinovog ulja. Čak 17 odsto površina u Italiji već je zaraženo bolešću, koja se dalje širi i u Francusku i Portugal.

Iako ne postoji određeni lek u ovom slučaju, ispituju se dovoljno otporne sorte maslina. Ukoliko se preduzmu mere prevencije i uspešno zasade novi maslinjaci jačim sortama koje su otporne na ovu bakteriju predviđeni ekonomski gubici bi mogli biti znatno manji.

Između ostalog, trenutno se analizira koliko klimatski uslovi utiču na širenje ove bolesti. Primećeno je da je na najpogođenijem području između 85 i 99 odsto površina pogodno za razvoj bakterija.

Sprečavanje širenja bolesti moglo bi da bude veoma efikasno, ali neće biti tako popularno među poljoprivrednicima. Naime, stručnjaci smatraju da bi jedna od mera uključivala seču stabala u području u kojem je utvrđena bolest, jer neko drveće može izgledati zdravo i bez simptoma, a da ipak bude zaraženo ovom bakterijom. Pored toga, pojedino drveće je veoma staro, i po nekoliko stotina godina, i deo je kulturnog nasleđa područja.

Za sada se govori o različitim alternativnim metodama koje se oslanjaju na vegetativne bakterije, glinu u borbi protiv zaraze, ali podrazumevaju i genetsku analizu koja bi pokazala zbog čega su neke biljke podložnije ovoj bolesti od drugih.

Ipak, za sada se svi najviše oslanjanju na traženje stabala koja će biti imuna na ovu bolest, smatrajući ovo rešenje najperspektivnijim i ekološki najodrživijim.

Jelena Cvetić

 

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti