Larve velikog brašnara imaju značaj u očuvanju životne sredine od zagađenja plastikom, o čemu sam pisala u prethodnom blogu. Ono što sam vam ostala dužna, jeste nastavak priče o drugim korisnim potencijalima ovog insekta. Pored plastike, zagađivač planete jeste i poljoprivreda, koja upotrebljava važne resurse čija je održivost dovedena u pitanje, a koristi i opasne materije koje se nalaze u pesticidima i drugim sredstvima.
Proizvodnja hrane za životinje zahteva velike površine zemljišta, ali i značajne količine energije i vode, čime doprinosi emisijama sa efektom staklene bašte. Potencijal ovih larvi leži u podacima da su bogate proteinima (45-60 odsto suve mase), mastima (30-45 odsto suve mase), zatim vitaminima, omega 3, 6 i 9 masnim kiselinama, kao i vlaknima i mineralima. Kao takve, odličan su izvor proteina za proizvodnju hrane za životinje, štaviše nutritivan sastav je bolji nego kod ostalih komponenti životnjske hrane.
Da bi ovakva ideja zaživela, potrebne su zakonske regulative koje se odnose na upotrebu insekata u ishrani životinja, a koje u Srbiji i dalje ne postoje, objasnio je Boris Vasiljev iz preduzeća Belinda animals. Trenutno, larve velikog brašnara mogu da se koriste isključivo na individualnim gazdinstvima, ali ohrabrujuće je da se očekuje da će uskoro doći do usklađivanja sa uredbama Evropske unije.
Rasa Kasparaviciene)
Osim što su korisne za fabrike hrane za životinje, individualne poljoprivrednike, uzgajivače živine, svinja i ribe, korst mogu da imaju i povrtari i voćari. Naime, izlučevine ovih insekata mogu da postanu i vrlo kvalitetno organsko đubrivo.
Prema rečima Vasiljeva, kao i svaka nova i neuobičajena ideja, i ova će na početku naići na otpor, ali veruje da će očite prednosti koje donosi upotreba ovih larvi, privući dovoljan broj farmera za uspostavljanje inicijalne mreže farmi ove vrste insekata.
Govoreći o životnoj sredini, procene su da ukoliko bi se ovakva inicijativa sprovela samo na jedan odsto poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji, kroz 20 godina emisije gasova sa efektom staklene bašte bile bi smanjene za 348.430 tona.
Zaključak Vasiljeva jeste da ako se u obzir uzeme prosečna apsorcija CO2 po stablu, za toliku količinu bi bilo potrebno više od 15 miliona stabala, što dodatno prikazuje značaj korišćenja larvi velikog brašnara.
Katarina Vuinac
