Labudovo okno je najjača selidbena stanica za ptice vodenih staništa u Srbiji

 

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U bajkovitom predelu Labudovog okna, tamo gde Deliblatski pesak grli moćni i ćudljivi Dunav, desetine hiljada jedinki ptica nalaze preko potreban mir i obilje hrane.

Tokom godine tu trajno obitava, tokom kraćeg ili dužeg perioda, oko 250 vrsta ptica.

Mnoge od njih su malobrojne i retko se sreću širom Evrope, te se smatraju ugroženim i strogo zaštićenim.

Međunarodne stručne institucije Labudovom oknu dodelile su status područja značajnog za život biljaka, leptira i ptica, a od 2006. uživa i status međunarodno značajnog vodenog područja u okviru Ramsarske konvencije.

– Labudovo okno je najjača selidbena stanica za ptice vodenih staništa u Srbiji. U proleće i u jesen preko ovog dela Dunava preleću velika selidbena jata ptica močvarica, ali i brojne grabljivice i ptice pevačice, kaže Ivan Đorđević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje da kako bismo bolje upoznali fenomen seobe ptica, naše Društvo je na Labudovom oknu pre četiri godine uspostavilo ornitološku stanicu iz koje vršimo redovna istraživanja. Ove godine smo od 10. avgusta do 10. septembra vršili markiranje ptica selica metodom hvatanja u ornitološke mreže i prstenovanja. U tom periodu obeležili smo više od 600 jedinki u okviru čak 52 vrste ptica. Pored obeleženih jedinki, na Labudovom oknu smo sakupili izuzetno značajne podatke o boravku još 135 vrsta ptica.

Tokom jednomesečnog terenskog rada u ornitološkoj stanici ptice je markiralo osam ovlašćenih prstenovača Centra za markiranje životinja iz Beograda, a pomagalo im je više od 20 budućih istraživača koji su prošli obuku za hvatanje, rukovanje i obeležavanje divljih ptica.

Domaći istraživači imali su pomoć i od dva stručnjaka za prstenovanje ptica iz Velike Britanije koji su po prvi put boravili na ovom području.

– Labudovo okno je neverovatno mesto. Za šest dana boravka i rada u kampu videli smo mnoge ptice koje više ne možemo da sretnemo u Britaniji. Međutim, ono što me rastužuje jeste velika količina otpada na obalama Dunava i loša briga za ovu prebogatu prirodu. Radujem se ponovnom dolasku u Srbiju i odličnom druženju sa srpskim kolegama, izjavio je dr Pol Džojs.

Praćenje seobe ptica na Balkanu vrši se zajedno sa kolegama iz država bivše Jugoslavije i Albanije u sklopu velikog međunarodnog projekta „Jadranski selidbeni put 4“ koga podržavaju fondacije za zaštitu prirode „MAVA“ iz Švajcarske i „EuroNatur“ iz Nemačke.

Milisav  Pajević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti