Kukuruz je žitarica koja se na svetu najviše uzgaja. Prvih pet proizvođača su SAD, Kina, Brazil, EU i Argentina, gde su se vremenske neprilike odrazile na proizvodnju ove najvažnije ratarske kulture.
Međunarodno veće za žitarice (IGC) je u svom poslednjem izveštaju snizilo prognozu za tri miliona tona u sezoni 2023/24. na 1.219 miliona tona.
S obzirom na kasniju setvu zbog kiša i nižih temperatura u aprilu i početkom maja, obilnih padavina i oluja koje su pogodile pojedina područja u našoj regiji, a onda i toplotnih talasa i razdoblja suše, možemo reći da se kukuruz ove sezone ipak „izvukao“.
Uprkos nevremenu, u Srbiji solidan prinos po hektaru
Situacija u Srbiji je bolja nego prošle godine, ali u odnosu na Hrvatsku, lošija po prinosu i ceni. Prema izveštaju semenskih kompanija o prodaji semena, ovom kulturom zasejano je oko 900.000 hektara.
„Predviđanja pokazuju da će prosečan prinos na nivou cele Srbije biti iznad šest tona, što znači da ćemo imati oko 4,5 miliona tona kukuruza, dovoljno za svoje potrebe“, kaže dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad imajući u vidu sve one probleme s velikim nevremenom koje su nas zadesile.
„Imali smo superćelijske oluje, nenormalne padavine, sušne periode, ekstremne temperature, ali i vetrove, poleganje biljaka iz korena. Mislim da smo sa kukuruzom bolje prošli nego što smo očekivali“, navodi, podsetivši kako je upravo u vreme generativne faze, sredinom jula Srbiju pogodila tako jaka oluja koja je lomila hrastove. Ipak, u nekim delovima Srbije biće i onih koji će bez problema imati prinos 10 do 15 tona po hektaru.
Kada je reč o hibridima, naglašava kako se serija novih pokazala vrlo interesantna.
„Tu bih istakao hibride grupe 430, a to su NS 4006, NS 5760, NS 5041 ultra, NS 6000, i možda koji je pokazao najbolju otpornost na poleganje je NS 6007. Svi oni su bili u ogledima na terenu, registriovani u Hrvatskoj, odnosno čitavoj EU. Imamo i drugih, najnovijih, ali tek radimo na tome da prođu hrvatsku sortnu komisiju.“
Opisuje da su stabljike kukuruza navedenih hibrida takođe bile srušene, ali za razliku od drugih ipak imaju bolju otpornost i stabla i bolji kvalitet korena te da navedenih pet zaista zaslužuju pažnju.
PROČITAJTE JOŠ:
- POČINJE IZGRADNJA REGIONALNE SANITARNE DEPONIJE „KALENIĆ”
- POTPISANI UGOVORI ZA NABAVKU NOVE MEHANIČKE OPREME
- OTVOREN JAVNI POZIV ZA PODSTICAJE U OSIGURANJU POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE ZA 2023. GODINU
Hibridi otporni na mikotoksine
Osim toga, rezultati jedne studije koja je objavljena u međunarodnom časopisu, pokazali su da dva od ovih pet, konkretno NS 4006 i NS 5041 ultra imaju najmanji sadržaj mikotoksina za čiju pojavu Bekavac naglašava da su najozbiljnija tema u celoj regiji, Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Mađarskoj i Rumuniji. Najavljuje da će već iduće godine raditi dodatna ispitivanja na svom sortimentu koji je na evropskoj listi te da je imperativ naše regije uz zadovoljavajući prinos i zdravstvena sigurnost zrna kukuruza.
Podseća kako je 2012. godine problem sa aflatoksinima bio jako velik, posebno sa B1.
„To su jako ozbiljne stvari jer je B1 najjači poznati kancerogen u prirodi. I ukoliko je kukuruz, a on je inače osetljiv na akumulaciju mikotoksina, posebno aflatoksina, onda je to problem i hranidbe domaćih životinja, posebno muznih krava jer se u mleko izlučuje njegov transformirani oblik. I zato, kakve koristi od prinosa od 20 tona ako u sebi sadrž mikotoksine i ne može se koristiti“, poručuje.
Truleži klipa ove je godine takođe bilo manje, s obzirom na stresne situacije. Za to, kaže Bekavac, postoji biološko objašnjenje. Dakle, kada su vlažniji uslovi, dominiraju gljivice iz roda Fusarium-a, a kada su sušniji i više temperature, Aspergiulls.
„Ova godina je bila vrlo promenjiva pa mi se čini da ni jedna od tih gljivica nije imala potpuno dobre uslove koji su joj potrebne za ciklus razvoja. Očekivali smo i mehurastu čađavost Ustilago maydis, ali ni toga nema posebno mnogo.“
Otkupna cena vodi farmere u propast
U Srbiji se, kaže, otkupna cena vrti oko 140 evra po toni.
„U jednom momentu je na Produktnoj berzi ta cena pala na 13, 14 dinara za kilogram što je besmisleno malo. Da biste bili na pozitivnoj nuli, morali ste imati prinos 10 tona, grubo računajući ulaganja koja su oko hiljadu evra po hektaru. Ako imate 13 dinara, odnosno 11 feninga na berzi, nemate nikakve zarade“, upozorava.
„Ako se želite da upropastite poljoprivrednike celog regiona, onda su na pravom putu sa ovom cenom. Iako svaka država ima svoje specifičnosti, moramo se ponašati kako svetska ekonomija dirigira. Bez obzira na to, bilo bi uputno, gledajući širi kontekst, da vlasti malo više osluškuju svoje poljoprivredike. Ova cena nije stimulativna i ne znam kako će ljudi praviti računicu za sledeću godinu“, poručuje Bekavac.
Ceo tekst možete pročitati OVDE
Izvor: Agroklub
