Kružna ekonomija: Mogućnost da se industrijske emisije CO2 u Evropi prepolove

Ukoliko otpadom upravljamo na društveno odgovoran način, emisije štetnih gasova od strane industrijskog sektora na evropskom kontinentu mogle bi da budu prepolovljene do 2050. godine, a globalno zagrevanje bi se zahvaljujući tome zadržalo ispod zacrtana 2 Celzijusova stepena.

Prema izveštaju finskog inovacijskog fonda Sitra i Evropske fondacije za klimatske promene, sprovođenje zelenih poslovnih modela, ponovna upotreba materijala i poboljšanje efikasnosti resursa ključni su za izgradnju industrije niskog doprinosa zagađenju vazduha i sledstveno klimatskim promenama.

Trenutni udeo industrijske delatnosti u proizvodnji ugljen-dioksida (CO2) iznosi 24 odsto. U prethodnoj, 2017, godini fabrike su, uslovno rečeno, oslobodile 37 milijardi tona zagađujućih hemijskih jedinjenja u atmosferu.

Autori izveštaja predlažu da se, u cilju smanjenja emisija, one oblasti poslovanja koje se u velikoj meri oslanjaju na čelik, plastiku, aluminujum i cement oblikuju u skladu sa modelima kružne (cirkularne) ekonomije.

Ukoliko transformacija industrijskog sektora u ovom smeru bude bila uspešna, očekuje se da bi globalna proizvodnja CO2 do polovine veka mogla da padne na 3,6 milijardi tona godišnje, što je više nego deset puta manje u odnosu na aktuelno stanje.

Jirki Katainen, potpredsednik Evropske komisije, odgovoran za poslove, rast, investicije i konkurentnost, izjavio je: „Usvajanje novih, kružnih poslovnih modela zasnovanih na ponovnom korišćenju sirovina i poboljšanju efikasnosti može doneti samo prednosti i pospešiti konkurentnost evropskih kompanija.“

Katainen je naglasio da će se značajno smanjenje zagađenja vazduha pozitivno odraziti na ambiciozne političke ciljeve na polju klimatskih promena i poboljšati kvalitet života Evropljana. Kružna ekonomija predstavlja „pobedničku strategiju“, zaključio je.

Jelena Kozbašić