Rumunija je u prva tri meseca 2025. godine, prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku, objavila da je ukupna domaća proizvodnja energije opala za oko 6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je povećana zavisnost od uvoza energije, koji se gotovo udvostručio.
Domaća proizvodnja električne energije pala je za 14,4 odsto, na 13,17 TWh, a pad je posebno izražen kod hidroenergije – za 38,3 odsto, potom energije vetra – pad od 24,6 odsto, dok je jedini pozitivan trend zabeležen kod solarne energije, koja je porasla za 34,2 odsto. Čak je pad zabeležila i nuklearna energija iz elektrane Černavoda za 1,6 odsto, ali i energija iz termoelektrana, za 2,2 odsto.
Zaplet – ukidanje ograničenja cene električne energije
Ipak, pored ovih statistika, Nacionalna banka Rumunije (BNR) nedavno je objavila revidirane projekcije inflacije, upozoravajući na dodatni pritisak koji će uslediti nakon planiranog ukidanja mehanizma ograničavanja cena električne energije, zakazanog za kraj juna 2025. godine.
Prema Uredbi o vanrednim merama br. 27/2022 (GEO 27/2022), koja je na snazi od 2022. godine, uvedene su maksimalne cene za krajnje potrošače električne energije i prirodnog gasa.
Preciznije, od 2022. godine (tokom energetske krize u Evropi), Rumunija je imala državni mehanizam ograničavanja cene električne energije, što znači da je država veštački zadržavala cene struje na nižem nivou kako bi zaštitila domaćinstva i privredu od naglog rasta troškova – dakle, cena struje je bila zamrznuta na određeni maksimum po kWh, u zavisnosti od potrošnje i kategorije korisnika.
Pročitajte još:
- Severna Makedonija usvojila Zakon o energetici – više obnovljivih izvora, više investicija
- HE „Perućica” 65 godina u službi crnogorske energetike
- U Hrvatskoj počinje saobraćanje prvog hibridnog voza
Od 1. jula 2025, planirano je ukidanje tog mehanizma, što znači da će cene električne energije verovatno rasti (procena: +15 odsto), a trošak za potrošače biće veći jer će plaćati tržišnu cenu struje, bez državne pomoći – što će dalje vršiti inflatorni pritisak.
Ove mere su prvobitno bile planirane do 2023. godine, ali su produžavane, te je trenutno krajnji rok do 30. juna 2025. za električnu energiju, a za gas i nešto duži period.
Primera radi, za domaćinstva sa prosečnom mesečnom potrošnjom do 100 kWh: maksimalna cena je 0,68 RON/kWh (približno 0,13 evra/kWh), dok je na primer 1,00 RON/kWh за 85 odsto mesečne potrošnje malih i srednjih preduzeća, i javnih institucija, dok se ostatak potrošnje naplaćuje po ceni od 1,30 RON/kWh (približno 0,25 evra/kWh).
Međutim, Evropska komisija je u maju 2025. godine upozorila Rumuniju da ukine ograničenje cena prirodnog gasa, smatrajući da takva politika krši pravila EU o slobodnom formiranju cena na veleprodajnom tržištu. Osim toga, takve okolnosti odbijaju i investitore.
Rumunija ulazi u fazu koja će zahtevati pažljivo balansiranje energetske sigurnosti i ekonomske stabilnosti. Pored velikog javnog deficita i fiskalnih problema, i uz pritiske EU, dodatno se komplikuje borba centralne banke protiv inflatornih pritisaka. Postoji dakle mogući ekonomski rizik koji će držaava pokušavati da izbegne uz moguću cenu kratkoročnog rasta inflacije.
Energetski portal
