Potrošene baterije i sijalice u Kragujevcu više ne moraju da završavaju u komunalnom otpadu, jer su posude za sakupljanje ovog opasnog otpada dostupne na čak sedam lokacija u gradu.
Inicijativu su u saradnji sa Gradskom upravom Kragujevca, pokrenuli NALED i partneri iz reciklažne industrije, uz finansijsku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, kako bi se sprečilo dalje širenje opasnih materija na deponijama i zagađivanje zemljišta i voda.
Govoreći o značaju projekta za grad Kragujevac, Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine je naglasio da je gradu Kragujevcu očuvanje životne sredine među najvišim prioritetima.
“Kragujevac je među prvim gradovima u Srbiji dobio 150 kontejnera za odlaganje staklene ambalaže u okviru projekta ”Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu“ u okviru koga smo dobili 120 staklenih zvona sa ciljem da povećamo stopu reciklaže u Kragujevcu. Prvi rezultati govore da smo za 20 odsto povećali stopu reciklaže stakla. Sada krećemo u odlučnu inicijativu da smanjimo i količinu opasnog otpada i omogućimo građanima efikasan i lak metod kojim mogu da recikliraju istrošene baterije i sijalice. Pozivam sve građane da odgovorno recikliraju”, kaže Stefan Nikezić.
Pročitajte još:
On je dodao da građani mogu da pronađu posude u zgradi Gradske uprave, na u JKP „Vodovod i kanalizacija“, na naplatnim mestima JSP „Kragujevac“ u naseljima Stanovo, Pivara, Aerodrom, Erdoglija i Dom samoupravljača i Gradskoj poreskoj upravi.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje reciklira između 70 i 100 tona sijalica, što je manje od 10 odsto ukupne količine uvezenih sijalica. Kada su u pitanju baterije, procena je da svaki građanin godišnje iskoristi kilogram baterija, dok je prošle godine na reciklažu u Nemačku izvezeno tek malo više od 17 tona otpadnih baterija.
“Jedan od glavnih ciljeva projekta jeste da se poveća količina sakupljenih baterija i sijalica za 20 odsto i na bazi prikupljenih informacija planira dalji razvoj sakupljačke mreže za ove tokove otpada, uz obezbeđivanje podsticajnih sredstava za izvoz baterija na dalji tretman i reciklažu. Postrojenja za reciklažu baterija su neisplativa za mala tržišta, zbog čega moramo nastaviti da radimo na izvozu ovog otpada, ali s obzirom na njegovu cenu, bez određene državne pomoći, najverovatnije je da će i on dalje u najvećoj meri završavati na obližnjim deponijama“, izjavila je Sanja Knežević Mitrović, koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u.
Sanela Veljkovski Mandić, menadžerka projekata u GIZ-u, istakla je da se ovaj projekat sprovodi u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj. Ovakvi projekti daju značajan doprinos naporima Srbije da svoje razvojne politike uskladi sa zahtevima za pridruživanje EU, naročito nakon otvaranja poslednjeg klastera, u kome se nalazi i ključno Poglavlje 27“- izjavila je Sanela Veljkovski.
Izvor: Grad Kragujevac
