Načelnica Ujedinjenih nacija za životnu sredinu Inger Andersen smatra da pandemiju koronavirusa možemo posmatrati i kao poruku od prirode.
Podseća da je većina bolesti, ali i prirodnih nepogoda, samo posledica ljudskog nemarnog ponašanja.
Prevelik pritisak na planetu sa gotovo isključivo štetnim posledicama može biti, s vremena na vreme, dodatno opterećen izbijanjem različitih bolesti, kao što je bio i virus SARS.
Svakako, smatra da je osnovni i neposredni prioritet sada zaštita od virusa, ali da je, dugoročno gledano, potrebno da se izmeni ljudsko ponašanje, izdvajajući zaštitu divljih vrsta.
Poziva vlasti svih zemalja, naročito u Africi i Aziji, gde je ovaj problem najizraženiji, da tržište divljih životinja zabrani, jer upravo ono predstavlja idealan prostor za razvoj bolesti. Veliki problem gubitka staništa i biodiverziteta dodatno je opterećen trgovinom divljim vrstama, pri čemu se one često transportuju i prelaze velike relacije.
U tim situacijama, koje su izuzetno stresne za životinju, dolazi do pojačanog lučenja svih patogena iz njenog organizma, pri čemu u neposrednom kontaktu sa čovekom lako dolazi do zaraze. Nedavno je Kina privremeno zabranila tržište divljih životinja, koje je u toj zemlji bilo veoma aktuelno, i to najviše kad je u pitanju ishrana. Inger Andersen vrdi da ova zabrana treba da bude konačna.
Pročitajte još:
Džon Skanlon, bivši generalni sekretar Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama flore i faune napominje da dodatni problem predstavlja nelegalna trgovina divljim životinjama, čija vrednost premašuje milijardu dolara.
Čak 75 odsto zaraznih bolesti koje se pojavljuju potiče od divljih životinja. Stručnjaci tvrde i da nikad ranije nije postojalo toliko mogućnosti prelaska bolesti sa divljih ili domaćih životinja na ljude, kao što je to danas. Brojne bolesti koje sa životinja mogu preći na čoveka i imati znatno veću stopu smrtnosti kod čoveka. Jedna od njih je ebola, čija bi stopa bila oko 50 odsto ili henipavirus, koji prenose južnoazijski slepi miševi, koja bi bila i 60-75 odsto, pri čemu KOVID-19 u odnosu na njih, deluje kao upozorenje.
Takođe, naučnici ne isključuju mogućnost pojave još opasnijih virusa od koronavirusa u budućnosti, ukoliko ne dođe do drastičnih promena u čovekovom ponašanju prema prirodi.
Kao primeri reakcije prirode na klimatske promene, navode se i požari u Amazoniji i Australiji, invazija skakavaca u Africi, kao nedavni događaji koji ujedinjeno ukazuju na ono što nije dobro i što čovečanstvo mora da promeni da bi sačuvalo prirodu, ali i sebe. Pored toga, sve ove promene ugrožavaju i životinje i utiču na njihovo kretanje, odnosno potragu za novim staništem i hranom.
Inger Andersen je podsetila da nepažnja prema prirodi jednaka je napažnji prema samom sebi, odnosno da će se posledice uvek osećati i na ljudskoj koži.
