Na Prvoj međunarodnoj stručnoj konferenciji o komunalnoj energetici „KOMEN: energija koja nas povezuje“, održanoj na Mašinskom fakultetu u Beogradu, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Maja Vukadinović iznela je pregled aktuelnih i planiranih projekata u komunalnoj energetici, navodi se u saopštenju Vlade.
U fokusu su mere koje treba da unaprede efikasnost toplana i javne rasvete, uz postepeno smanjenje oslonca na fosilna goriva. Istaknuto je i da se kroz reformske politike radi na većem obračunu i naplati toplotne energije prema stvarnoj potrošnji.
Prema informacijama sa skupa koji je organizovao portal „Energija Balkana“ u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KfW započeta je izrada prefizibiliti studije za projekat unapređenja javne rasvete. Procene su da bi projekat mogao da obuhvati oko deset lokalnih samouprava.
Kao jedan od najvećih razvojnih poduhvata izdvojena je integracija solarno-termalnog postrojenja u sistem daljinskog grejanja Novog Sada, vredna oko 105 miliona evra. Planirano je povezivanje solarnih kolektora kapaciteta 31 MW, toplotne pumpe od 17 MW, električnih kotlova snage 60 MW i dva sezonska skladišta toplote ukupne zapremine 870.000 kubnih metara. Prema projektnim procenama, sistem bi mogao da pokrije više od 30 odsto potreba grada za grejanjem i smanji potrošnju prirodnog gasa za više od 16 miliona kubnih metara godišnje.
Pročitajte još:
- Građanski senzori otkrivaju: Više od 80 opština u Srbiji imalo zagađen vazduh tokom 2025. godine
- HIP-Petrohemija u Pančevu počinje ponovo pokretanje postrojenja
- Inđija dobija Regionalni centar za upravljanje otpadom
Predstavljeni su i rezultati višegodišnje rehabilitacije sistema daljinskog grejanja, koja se sprovodi od 2001. godine kroz više faza. Kroz oko 40 projekata obuhvaćene su 23 toplane, uz ulaganja veća od 170 miliona evra. U poslednjoj fazi, od 2020. godine, navedena je rehabilitacija 21,72 kilometra toplovoda u više gradova, rehabilitacija ili izgradnja 156 MW proizvodnih kapaciteta, kao i obnova toplane „Cerak“ u Beogradu kapaciteta 244,6 MW. Procena je da su tim merama povećana efikasnost sistema do 20 odsto i smanjene emisije ugljen-dioksida za 9.154 tone godišnje.
U saradnji sa KfW ranije su izgrađene i četiri toplane na biomasu u Priboju, Majdanpeku, Malom Zvorniku i Novom Pazaru, dok je pokrenuta druga faza programa vredna 32 miliona evra, koja predviđa modernizaciju još šest toplana.
Paralelno se sprovodi i projekat ReDE Srbija, vredan 40,5 miliona evra, usmeren na uvođenje obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja u 10 gradova i opština: Niš, Bečej, Bogatić, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Vršac, Pančevo i Novi Pazar. U zavisnosti od lokalnih potencijala planirana je primena različitih tehnologija, uključujući toplotne pumpe koje koriste energiju reka, industrijsku otpadnu toplotu, energiju prečišćenih voda i geotermalne izvore.
Na konferenciji je poručeno i da je za lokalni nivo važan dalji razvoj sistema energetskog menadžmenta, kako bi komunalna preduzeća i jedinice lokalne samouprave sistematičnije planirale proizvodnju i potrošnju energije, uz redovnije praćenje rezultata.
