Komprimovani prirodni gas ekološki je najčistije gorivo. U odnosu na nafne derivate ima za 90 odsto manju emisiju ugljovodonika, 60 procenata ugljen-monoksida i 30 odsto manju emisiju ugljen-dioksida. Pre 20 godina urađen je i pilot projekat za korišćenje metana u vozilima gradskog saobraćaja u Beogradu. Danas, građane prestonice prevozi tek 10 autobusa na to gorivo. Za njegovu veću primenu, kažu, treba stvoriti preduslove. “Prvi preduslov je izgradnja stanice za punjenje u okviru pogona. Druga važna stvar jeste i prilagođavanje infrastrukture unutar pogona. To su obezbeđenje sistema za detekciju i alarmiranje u slučaju curenja gasa. Tu su i specifični alati, specifični treninzi zaposlenih. Takođe, imaju i poseban režim održavanja što je isto limitirjući faktor”, kaže Slobodan Mišanović, projekt menadžer GSP-a Beograd. Nedostatak stanica za punjenje CNG-a u maloprodaji glavni je problem jer ih je desetak u celoj zemlji.
Analize NIS-a pokazuju da će se sve više koristiti, pa do 2020. planiraju da otvore 20 punionica. “Našim potrošačima pruža da ostvare značajne finasijske uštede u odnosu na neka konvecionalna pogonska goriva poput dizela, benzina ili tečnog naftnog gasa te uštede mogu doći do nivoa 50 odsto”, kaže Goran Lalić iz NIS-a. Procenjuje se da u svetu na CNG ide 22 miliona vozila, od kojih je dva miliona u Evropskoj uniji. Najviše takvih vozila je u Italiji, samo u Bolonji više od 90 odsto gradskog prevoza koristi metan. Njihov broj ubrzano raste i u Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, Švajcarskoj i Bugarskoj. U evropskim zemljama upotrebu CNG-a u gradskom i teretnom saobraćaju stimulišu država i lokalne samouprave. Srbija još nema sve propise koji uređuju promet metana ali je prednost niži PDV i što se ne naplaćuje akciza.
Vesna Vukajlović
Izvor : www.rts.rs
