Podrška inicijativi nultog otpada, krunisana je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 14. decembra 2022. godine, kada je 30. mart proglašen za Međunarodni dan nultog otpada. U srž problema postavlja se neodrživa praksa proizvodnje i potrošnje proizvoda od hrane do tekstila što dovodi do stvaranja otpada, a potom i nepravilo upravljanje istim. Sve ovo uzrokuje emitovanje gasova staklene bašte, opasne hemikalije, a fizički je i direktna pretnja velikom delu biodiverziteta.
Podaci Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), pokazuju da domaćinstva, mala preduzeća i pružaoci javnih usluga godišnje generišu oko 2,2 milijarde tona čvrstog komunalnog otpada, u šta se ubraja ambalaža, elektronika, plastika, hrana i drugo. Oko 2,7 milijardi ljudi širom sveta nemaju pristup prikupljanju čvrstog otpada, a skoro polovinom ovog otpada se ne upravlja u kontrolisanim objektima.
Ukoliko otpad ne bude počeo da se posmatra kao resurs, procene su da će proizvodnja čvrstog komunalnog otpada porasti na 3,8 milijardi tona godišnje do 2050. godine.
Na globalnom nivou, oko 20 odsto proizvedene hrane godišnje završi kao otpad. Neke od održivih praksi jesu korišćenje otpada od hrane u stočarstvu, poljoprivredi, održavanju zelenih površina. Donosioci odluka treba da podrže projekte koji uključuju kompostiranje, razvrstavanje otpada od hrane i druge. Kako bi se istakao negativan uticaj koji otpad od hrane ima na društvo i prirodu, UNEP je uoči Međunarodnog dana objavio Izveštaj o indeksu otpada od hrane 2024. Neki od interesantnih podataka jesu da najveći deo ovog otpada dolazi iz domaćinstava, pa tako ona dnevno bacaju najmanje milijardu obroka. Na godišnjem nivou, prosečna osoba baci 79 kilograma hrane. Ovome doprinose sve intenzivnija ispoljavanja klimatskih promena, kao što su visoke temperature i suše, koje otežavaju čuvanje, transport i prodaju hrane na bezbedan način, zbog čega dolazi do značajnih količina hrane koja se gubi. Trenutne količine ovog otpada odgovorne su za osam do 10 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte.
Pročitajte još:
- NAJVEĆI DEO OTPADA OD HRANE U EU NE NASTAJE NI U RESTORANIMA, NI U DOMAĆINSTVIMA
- KOLIKO KOMUNALNOG OTPADA EVROPLJANI PROIZVODE – SRBIJA SA 472 KILOGRAMA PO OSOBI BOLJA OD PROSEKA
- KOJA AMBALAŽA STIŽE NA LISTU ZABRANJENIH U EU?
Zagađenje plastikom nije ništa manji problem. Podaci UNEP-a pokazuju da oko 85 odsto plastičnih flaša, ambalaža i drugih proizvoda za jednokratnu upotrebu, završi na deponijama ili se njima na drugi način nepravilno upravlja.
Tekstilna industrija takođe je, naročito poslednjih godina, na lošem glasu. Od ukupne količine materijala koja se koristi za proizvodnju odeće, svega manje od jednog procenta se reciklira kako bi se proizveli novi proizvodi. Ova industrija ne samo da doprinosi zagađenju, već koristi izuzetno veliku količinu vode – resursa koji je ugrožen. Slikovito, reč je o količini vode koja bi se na godišnjem nivou upotrebila da se napuni 86 miliona olimpijskih bazena.
Treba pomenuti i električni i elektronski otpad i lošu praksu podsticanja potrošača od strane proizvođača da stalno svoje postojeće uređaje zamenjuju novim. Neke zemlje već su počele da uvode mere koje podstiču njihove građane da svoje stare proizvode poprave, umesto da kupe novi. Elektronski otpad u sebi neretko sadrži veoma opasne supstance, kao što su živa i olovo.
Primena cirkularne ekonomije treba da postane ustaljena praksa kako bi se rešio problem zagađenja otpadom. Počevši od samog dizajna proizvoda, koji im daje karakteristike dugotrajnih, onih koji mogu da se poprave, ponovo upotrebe ili razgrade. Ukoliko proizvod ipak postane otpad, potrebno je podsticati njegovu reciklažu. Na taj način se ne smanjuje samo nagomilavanje otpada, već se čuvaju i novi resursi – sami materijali, ali i korišćenje onih koji su potrebni kako bi se proizvodi stvorili kao što su električna energija i voda. Čuvanje resursa ključno je za očuvanje planete, zato što povećanje njihovog korišćenja predstavlja glavni pokretač trostruke planetarne krize – klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.
Katarina Vuinac
