Studiju o dobrobiti kunića koji se drže za proizvodnju mesa, zatražio je Odbor za poljoprivredu i razvoj, kao i Odbor za zaštitu životne sredine, javno zdravstvo i sigurnost hrane Evropskog parlamenta.
Stručnjaci su razmotrili brojne posledice po zdravlje i ponašanje ovih životinja prilikom uzgoja, kao što su ograničeno kretanje, mirovanje, produžena žeđ ili glad, stres, vrućina i poremećaji na koži.
Podaci prikupljani u svim zemljama EU
U izveštaju je zaključeno da bi trebalo da se povećaju i strukturno poboljšaju konvencionalni načini uzgoja u cilju poboljšanja životnih uslova kunića i da je naglašena potreba da se ti podaci prikupljaju u svim zemljama članicama Evropske unije, piše „Euractiv“.
Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) takođe je objavila drugo mišljenje o pitanjima dobrobiti koja su povezana sa omamljivanjem i klanjem i predložili korektivne mere.
Pročitajte još:
Kunići su druga najčešće uzgajana vrsta u EU. Većina njihovog uzgoja odvija se u pet država članica: Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Portugalu i Španiji, a poljoprivredne prakse se prilično razlikuju kako unutar Unije tako i unutar tih zemalja.
Iako postoje pravila koja propisuju minimalne standarde za zaštitu uzgajanih životinja, uključujući i kuniće, u EU ne postoji zakonodavstvo kojim se štiti njihova dobrobit.
Evropski parlament je 2017. godine usvojio odluku o minimalnim standardima za zaštitu uzgajanih kunića i zatražio od EFSA-e da pruži naučno mišljenje koje će da pomogne u sprovođenju te odluke. Podstakla ih je zabrinutost nevladinih organizacija i potrošačkih grupa oko bespomoćnosti, stresa, visoke stope mortaliteta i oboljevanja tih životinja uzgajanih u Evropi. Takođe, ističe se i briga zbog električnog omamljivanja koje ih ne dovodi potpuno u nesvest i uzrokuje patnju, stres i bol.
Kunići na otvorenom su najzadovoljniji
Studija je zaključila da je dobrobit odraslih kunića najniža u konvencionalnim kavezima, a najveći problem je ograničenje kretanja. Kada je reč o mladim životinjama koji se odbijaju od sisanja, najugroženiji su u sistemima na otvorenom, a najsigurniji u izdignutim prostorima dok je kod uzgoja u spoljašnjim sistemima toplotni stres najveća posledica.
U oba ispitivanja dolazi se do zaključka da su organski sistemi uzgoja dobri jer se u njima kunići drže u grupama sa mogućnošću izlaska na pašnjak što povećava socijalnu interakciju i daje im mogućnost za prirodno ponašanje.
Izveštaji su zaključeni posebnim preporukama, uključujući i praćenje opasnosti i posledica posebno u fazi klanja, kako bi se izbegle negativne prakse.
Ova mišljenja podstaknuta su evropskom građanskom inicijativom „Zaustavimo doba kaveza“ koja traži od Evropske komisije zabranu kaveza za životinje poput živine, kunića, ali i svinja i teladi.
Percepcija javnosti o životinjama na farmama menja se i upravo je to dovelo do zahteva za većom zaštitom i zakonima koji će garantovati njihovu dobrobit, kao što je nedavno zabranjeno korišćenje kaveza za kokoške u Kaliforniji.
Izvor: Agroklub
