Opšte je poznato da se led na Antarktiku i Grenlandu topi više nego ikada ranije, samo što se sad može pouzdanije meriti zbog naprednih tehnologija u svemiru. U februaru ove godine, pisali smo o naučnicima koji upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda u poslednjih četrdeset godina od kad je započelo satelitsko posmatranje.
Istraživanja su pokazivala da je početkom ove godine, samo 2,20 miliona kvadratnih kilometara Južnog okeana bilo prekriveno morskim ledom, što je rekordni minimum u odnosu na 2022. godinu.
Prema novijim istraživanjima sedam najgorih godina za topljenje polarnih ledenih ploča i gubitak leda dogodile su se zapravo tokom prethodne decenije, ali 2019. godina je bila najgora u istoriji. Iste godine zabeleženo je 612 milijardi tona izgubljenog leda.
PROČITAJTE JOŠ:
- OGROMNI LEDENI BREG VELIČINE LONDONA ODLOMIO SE OD PLOČE ANTARKTIKA
- NAJVEĆI LEDENI BREG NA SVETU SE ODVOJIO OD ANTARKTIKA
- OZONSKA RUPA NAD ANTARKTIKOM DOSTIGLA REKORDNU VELIČINU
Povećavanje temperature topi velike, debele, ledene pokrivače i diže nivo mora, gde je sada četvrtina ukupnog porasta vode, poreklom od otopljenih lednika. To je petostruko povećanje u odnosu na devedesete godine prošlog veka, navode istraživači sa Nortambrija univerziteta.
Ovo je zabrinjavajuće iz razloga što mnoge obale, ostrva, pa i države kroz deceniju mogu biti potopljene. Obale Kine, Bangladeša, Indije, Egipta, Holandije, SAD-a, Brazila, Australije, Novog Zelanda i pacifička ostrva poput Fidžija su najugroženije tačke. To ima veze sa tim što u Egiptu oko 95 odsto stanovništva živi duž reke Nil, gde su neka područja ispod nivoa mora. Holandija ima polovinu populacije koja živi ispod nivoa mora. Grad Šangaj takođe može biti u opasnosti, ako temperatura nastavi da se povećava ovim tempom. Topljenje leda podiglo je globalni nivo mora za 21 milimetar od početka devedesetih, ali čak dve trećine potiče sa Grenlanda, a jedna trećina sa Antarktika.
Ovo su sve globalni izazovi, zbog kojih ljudi posežu za razičitim načinama da ih prevaziđu – zidovi i barijere protiv talasa na obalama u Danskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, zatim plutajuće kuće na Maldivima i u Južnoj Koreji, i drugi domišljati načini, kako opisuje Svetski ekonomski forum. Zadatak je težak i ozbijan, pa se tako pitanje iseljenja 42 sela našlo pred zvaničnicima Republike Fidži.
Energetski portal
