Poznato je da toplotni talasi, poplave, suše i druge ekstremne vremenske prilike najteže pogađaju ranjive grupe društva kao što su socijalno ugroženi, stari, bolesni i deca. Ipak, malo ko zna kako dugoročni nepovoljni vremenski uslovi utiču na različite vrste životinja od čijeg opstanka zavise zdravi ekosostemi, a time i egzistencija ljudi.
Jedna grupa naučnika iz Danske i Norveške odlučila je da se pozabavi ovim pitanjem, a rezultat njihovog istraživanja je studija objavljena u časopisu eLife.
Istraživanjem je obuhvaćeno 157 vrsta sisara iz celog sveta o kojima su naučnici prikupili podatke za period duži od 10 godina. Promene u populacijama ovih sisara uporedili su sa podacima o vremenskim uslovima u datom vremenu kako bi otkrili koje životinje su otpornije na drastične vremenske promene.
Autori studije utvrdili su svojevrstan obrazac – životinje koje žive dugo i imaju manji broj potomaka bolje podnose nepovoljne vremenske uslove od životinja koje žive kratko i imaju mnogo potomaka.
Pročitajte još:
Tako su afrički slon, sibirski tigar, šimpanza, lama, beli nosorog, grizli, američki bizon, antilopa kamenjarka i neke vrste slepih miševa otpornije na pogoršanje vremenskih uslova od nekih vrsta miševa, oposuma, leminga, voluharica, veverica i rovki.
Kako je objašnjeno u studiji, velike, dugovečne životinje su sposobnije da se nose sa uslovima kao što je produžena suša jer njihova sposobnost da prežive, da se razmnožavaju i da odgajaju svoje potomstvo nije pogođena u istoj meri kao kod malih, kratkovečnih životinja.
Sa druge strane, glodari imaju ekstremnije promene populacije u kratkom roku pa u slučaju suše mogu brže ostati bez hrane, dok se njihove male rezerve masti brzo troše.
Studija nije dala uvid samo u ponašanje ovih 157 vrsta sisara tokom ekstemnih vremenskih prilika, već je omogućila naučnicima da lakše predvide reakcije sličnih vrsta o kojima manje znamo ili su teže za naučno posmatranje.
„Očekujemo da će klimatske promene doneti ekstremnije vremenske prilike u budućnosti, a životinje će morati da se nose sa njima. Dakle, naša analiza pomaže da se predvidi kako bi različite životinjske vrste mogle da reaguju na buduće klimatske promene na osnovu svojih opštih karakteristika čak i ako imamo ograničene podatke o njihovoj populaciji“, rekao je jedan od istraživača Oven Džons.
Milena Maglovski
