Nedavno otkriće velikih količina litijuma u blizini Mont Everesta zabrinulo je ekološke stručnjake. Iako bi ove rezerve mogle da obezbede rastuću tražnju za metalom koji je osnovni element u baterijama za električna vozila, rudarenje na Himalajima moglo bi da ima nepovratne ekološke posledice, posebno kad je sveža voda u pitanju, tvrde stručnjaci, prenosi portal Eco Business.
Kineska akademija nauka procenjuje da bi moglo da bude dobijeno milion tona litijum oksida i da bi to mogao da postane treći najveći rudnik litijuma u Kini. Prostor se nalazi na oko tri kilometra od Ćiongđaganga, vrha na kineskoj strani Everesta, ali tačna lokacija još nije objavljena.
Ipak, kineski stručnjaci su pokušali da uvere javnost da je teren pristupačan i da, ukoliko bude rudarenja, neće biti potrebe za dubokim iskopavanjem.
Iako je Kina jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, i dalje uvozi oko 70 odsto metala.
Pročitajte još:
Mada se rudarenje različitih metala sprovodi na Himalajima već dugo, Kina je tek poslednjih godina, sa otkrićem velikih rezervi zlata, srebra i drugih dragocenih metala vrednih 60 milijardi dolara, započela rudarenje na industrijskom nivou. I ove aktivnosti zabrinule su naučnike zbog ekološkog uticaja i potencijalnih geopolitičkih implikacija.
Glaciolog Mauri Pelto, profesor na Nikols koledžu u Masačusetsu, kaže da bi rudarenje litijuma na novoj lokaciji bilo energetski i vodno intenzivno.
“Potrebna vam je energija, najverovatnije, hidro, ne samo da pomerite zemljište, već i da izvlačite litijum. Za oba procesa potrebna je voda”, ukazao je Pelto.
On procenjuje da bi voda morala da dođe iz obližnjih glečera i da bi najverovatnije trebalo izgraditi rezervoar. Prema njegovim rečima, ekstenzivno rudarenje u regionu moglo bi negativno da utiče na Jangce i Žutu reku, dva najveća izvora sveže vode u Kini koji zavise od glacijalne vode sa Tibetanskog platoa.
Sa druge strane, Ćin Kedžang, direktor Laboratorije za istraživanje mineralnih resursa Kineske akademije nauka, rekao je za ScienceNet da je „lokacija za rudarenje pogodna, ima ruralni betonski put, stene su izložene, pa nema potrebe za dubokim iskopavanjem“.
Ipak, sve je i dalje u „predistražnoj“ fazi, naglasio je i dodao da je potrebno još itraživanja koja bi dokazala održivost rezervi i razvila detaljan plan.
Pelto ipak postavlja pitanja kako bi se logistički izvela ova operacija.
“Reč je i o visini i o udaljenosti. Ne možete napraviti fabriku u blizini rudnika i biće zanimljivo videti da li je proces ekonomski isplativ”, zaključio je Pelto.
Izvor: eKapija
