Kategorija: Blog

Mikroplastika i mi – koliko je zaista opasna?

Biću iskrena, osim staklene čaše i nekoliko papira, sve ostalo na mom stolu je plastično. Čak je i sam sto plastificiran. Znamo da je plastika jeftina, dostupna i postojana. Stoga nije čudo...

Sve što treba da znate o vazduhu u Srbiji

Nekada smo učili da je vazduh smeša gasova, bez boje, mirisa i ukusa, ali možda bi sada trebalo promeniti tu definiciju jer se u Srbiji vazduh već dugi niz godina može videti,...

Budućnost sa prizvukom prošlosti u novim Britanskim naseljima

Kako vam ovo zvuči – izlazite iz svog doma i ponovo udišete čist vazduh punim plućima, a buku automobila i kamiona od kojih podrhtava tlo sada su zamenili cvrkut ptica i dečija...

Da li će agresivni aktivizam uskoro „pojesti“ veganstvo?

Na stolu prepune pepeljare, flaše piva, sijaset đakonija i naravno meso – uobičajena slika slavske trpeze! I dok sam sedela u uglu zadimljene sobe i čačkala po telefonu, prišla mi je domaćica i...

Ala je lep ovaj svet, onde potok, ovde cvet…

Šta je prvo što vam padne na pamet kada spomenemo Veliku Britaniju? Mnogo toga, reći ćete: crveni autobusi, specifičan britanski humor, fudbal i nepregledna prostranstva predivnih livada. Nažalost, moraću da vas razočaram. Tih livada,...

Bake koje su se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama

Penzija je nešto što većina ljudi nestrpljivo čeka jer se nadamo da ćemo najzad moći da se naspavamo, posvetimo sebi i svemu onome što nam je godinama bilo na “čekanju”. Ipak, kada...

Bake koje su se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama

Penzija je nešto što većina ljudi nestrpljivo čeka jer se nadamo da ćemo najzad moći da se naspavamo, posvetimo sebi i svemu onome što nam je godinama bilo na “čekanju”. Ipak, kada...

Zašto reke menjaju boju?

Mnogo je vode Dunavom proteklo od doba čuvenog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg do danas. Zub vremena nagrizao je i tada romantičarsku sliku druge najduže evropske reke - od lepe i plave svojevremeno do ne tako lepe i ne tako plave sada. Umesto "na lepom, plavom Dunavu", čini se, plovimo "na Dunavu". Slično kao kod devojaka, lepotu reka narušava plastika u ogromnim količinama, a zbog čega menjaju boju? Da li žute od zavisti, zelene od muke ili crvene od stida? Ili pak d) sve od navedenog? Ili pak e) ništa od navedenog?

Kako pomoći lutalicama tokom hladnih zimskih dana?

Meteorolozi su najavili debeo minus i kratke snežne padavine predstojećeg vikenda. I dok će ovakvo vreme putare potencijalno iznenaditi, za decu predstavljati eventualnu mogućnost spusta niz obližnji brežuljak, a veliki broj odraslih zadržati u toplini porodičnih gnezda, moramo povesti računa o našim druškanima sa ulice za koje preti scenario smrzavanja.

Hladno al’ standard: Prodaja elektromobila u Norveškoj premašila prodaju dizelaša, benzinaca i hibrida

Navikli smo na naslove "Norveška rekorderka po broju prodatih elektromobila" u ovo doba godine, međutim 2020. je nadmašila samu sebe. Od 141.412 automobila prodatih u godini iza nas u Norveškoj, čak 76.789 ima električni pogon. To je 54,3 odsto ukupne prodaje. Argument „Elektromobili i nisu toliko čista alternativa, od čega se pravi struja?“ u norveškom slučaju ne pije vodu s obzirom na to da je osnovica njenog elektroenergetskog sistema hidroenergija i da je čak 98 odsto električne energije zelenog porekla.

Globalno zagrevanje pred 2021: Zašto odbrojavanje treba da zaustavimo na dvojci?

I dok se ljudi širom sveta, ispraćajući za mnoge turobnu 2020. i puni nade dočekujući 2021, zagrevaju za provod pomoću C2H5OH, mi ćemo trezveno da sumiramo šta je CO2 učinio našoj planeti kako bismo u godini od koje mnogo očekujemo bili iole bolje osobe. Zemlja se menja brže nego ikada u istoriji, a sve to zbog uticaja globalnog zagrevanja koje je svojim razornim aktivnostima izazvalo čovečanstvo kao takvo. Početkom 19. veka ljudi su počeli da zagrevaju svoje domove sagorevanjem uglja. Širenjem Industrijske remolucije širila su se i polja primene ovog fosilnog goriva: od transporta, preko proizvodnje dobara, do snabdevanja strujom uz pomoć ovog energenta u 20. veku. Pored uglja, i upotreba nafte i gasa škodi atmosferi i čini da svet bude sve topliji.

Da li je veštačko krzno zaista veštačko?

Veoma je izazovno živeti u današnjem društvu ako imate određena, rigidna ili manje rigidna, načela. Osobi koja se trudi da ne pravi otpad postulate zero waste života može uzdrmati konobar koji joj donese piće sa dve slamčice. Oni koji razdvajaju smeće u zemljama sa neefikasnim sistemom reciklaže zapravo ne čine ništa, ma koliko čvrsto verovali da će njihova odbačena plastična flaša vaskrsnuti u novom obliku umesto da trune na deponiji. Vegani i vegetarijanci su se godinama hranili pomfritom iz jednog popularnog lanca restorana prženim u ulju s ukusom životinjske masti dok slučaj obmane mušterija nije raskrinkan.

Hemp Valley: Koliki je potencijal konoplje u izradi efikasnih baterija?

Zemlje širom sveta legalizuju upotrebu konoplje u zdravstvene svrhe i za relaksaciju, a čini se da je sledeći korak njeno masovnije korišćenje u industriji. Od ove "demonske biljke" već se pravi obuća, odeća, papir, bioplastika i biogorivo. Uprkos tome što ovo deluje kao moderna praksa, njen pionir bio je Henri Ford. Njegov model T, predstavljen 1941. godine, bio je "uzgojen iz zemlje". Zašto onda "auto budućnosti", koji je naizgled bio poželjan i višestruko koristan, nije deo današnjice?

Šta je teže: 1,1 bilion tona živog sveta na Zemlji ili 1,1 bilion tona veštačkih materijala?

Iako živi svet na Zemlji "drži liniju" na 1,1 bilion tona godinama unazad, težina materijala koji su ljudi proizveli eksponencijalno raste. Sve što smo ikada napravili i izgradili, od flaša preko zgrada od Lego kockica do mostova, otprilike ima jednak broj na vagi kao i sva biomasa. Poređenja radi, na početku dvadesetog veka, tvorevine ljudi težile su oko 35 milijardi tona, odnosno bile su čak 97 odsto lakše od živog sveta.

Top 5 održivih turističkih destinacija (koje nećemo skoro posetiti)

Bez obzira na to što je pasoš trenutno koristimo ređe nego antivirus softver na kompjuterima, hajde da se razmaštamo i zakoračimo u alternativnu stvarnost u kojoj smo mi ti koje drugi iz svoja četiri zida posmatraju zavidno zbog fotki na Instagramu, imamo novca da putujemo gde nam duša ište i nema potrebe da budemo na distanci od ljudi i državnih granica. Verujem da su nam standardi vezani za putovanja u 2020. godini toliko opali da od turizma očekujemo samo da ne nosimo masku, ali danas ciljamo nešto više. Pred vama je top 5 održivih turističkih destinacija.

(Ne)očekivan način da se okonča 2020. godina: Zombi apokalipsa ubijenih kuna u Danskoj?

Ubijanje gotovo svih danskih nerčeva, koje su obavljali farmeri uz pomoć službenika policije i vojske, ocenjeno je kao nezakonito, te je ministar hrane i poljoprivrede Mogens Jensen priznao grešku i nedavno podneo ostavku na svoje mesto u vladi. Međutim, neće ga samo savest progoniti, već i tela uginulih životinja koja su se "izdigla" iz podzemlja. Usled gasova koji nastaju tokom raspadanja, životinje sahranjene u masovnoj grobnici na vojnom poligonu na Jitlandu pojavile su se na površini zemlje.
MAGAZIN
izdvojene vesti
Pratite nas