Plodno zemljište, nažalost, sve više se prenamenjuje za potrebu izgradnje velikih objekata. Urbanizam zasigurno pred veliki izazov stavlja poljoprivrednu industriju, koja je već pod pritiskom usled povećanja populacije sanovništva i potrebe njegove prehrane, zagađenja zemljišta, klimatskih promena koje otežavaju opstanak useva i drugo.
Obnovljivi izvori energije jedan su od ključnih pokretača zelene tranzicije i borbe za zdravu planetu, čime se ostavlja utisak da oni ni na koji način ne doprinose degradaciji prirode. Međutim, negativni stavovi postoje. Mini hidroelektrane kritikuju se zbog njihove instalacije, uglavnom, na manjim planinskim rekama koje su već ugrožene, a čiji je značaj za lokalno stanovništvo i biodiverzitet velik. Vetroelektrane nepažnjom prilikom odabira lokacije za njihovo postavljanje, mogu da postanu pretnja za ptice.
Govoreći o solarnim elektranama, za njene najveće kritičare mogli bi da se odrede poljoprivrednici. Iako bi prenamenu poljoprivrednog zemljišta u tlo za izgradnju solarnih elektrana mogli da nazovemo najmanje zlo, ostaje činjenica da one često zahtevaju veće površine onih predela koja su veoma osunčana i pogodna za useve i ispašu životinja.
Ovce i solarne elektrane – win win
Pitanju, kako da već veliku pozitivnu ulogu solarnih elektrana učinimo potpunom, nazire se interesantan odgovor – ovce. Zahvaljujući ovim životinjama, iz prenamene poljoprivrednog zemljišta crpi se maksimalan učinak. Zelenilo koje se nalazi između solarnih panela, pruža ovcama ugodnu ispašu, stvarajući im hladovinu. Ono što ovce čine zauzvrat, jeste da održavaju zelenilo, onemogućavajući da poraste iznad visine solarnih panela i tako prekrije dotok sunčeve svetlosti. Kako bi priča bila još održivija, s obzirom na to da ove životinje na sasvim pirodan način održavaju visinu zelenila, korišćenje kosilica na gorivo ili struju, više nije potrebno.
Ako se pitate zašto baš ovce, odgovor je kažu – jednostavan. Solarni paneli uzdižu se na određenu visinu iznad površine zemlje, međutim nedovoljno visoku da ispod nje slobodno šetaju neke veće životinje poput krava ili konja, bez rizika da oštete panele ili se povrede. Onda postavimo pitanje sebi – a šta je sa kozama? Kažu da i tu postoji razlog. Ovce će jesti većinu zelenila, uključujući i korove, ali tu se njihova ishrana završava. Međutim, koze mogu da pokušaju da jedu i ono što nije njihova hrana, kao što su žice, zbog čega ovce predstavljaju najbolji izbor.
Ovako osmišljen koncept solarne elektrane i ispaše ovaca, zadovoljava interese kako poljoprivrede, tako i proizvodnje energije.
Iako postoje neki podaci koji upućuju na to da zemljište na kojem se nalaze solarne elektrane nije uspelo da proizvede istu količinu stočne hrane, kao slobodna plodna zemljišta, ne treba zaboraviti da koristi za poljoprivredu ipak nisu isključene, a da se zauzvrat dobija drugo veoma važno dobro – energija iz obnovljivih izvora.
Da nije sve negde u belom svetu, pokazuje činjenica da u Srbiji već postoji solarna elektrana koja je u svoj rad uključila i male pomoćnike – ovce. Reč je o ,,Solaris Energy’’ elektrani u opštini Kladovo, koja u ovom trenutku jeste i najveća solarna elektrana u domaćem vlasništvu u Srbiji.
Katarina Vuinac
