Pitanje bezbednosti hrane postaje sve značajnije usled klimatskih promena, degradiranja obradivog zemljišta, zagađenja i porasta broja stanovništva. Brojni su načini koji mogu da osiguraju da hrana bude bezbedna, a među njima je istaknut još jedan.
Na nedavno održanom Međunarodnom simpozijumu o bezbednosti i kontroli hrane, koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), nuklearne tehnologije predstavljene su kao pomagači u borbi protiv gladi, smanjenju neuhranjenosti i unapređenju održivosti.
Tom prilikom, Kju Dongju (QU Dongyu), generalni direktor FAO, istakao je da je veoma važno bezbednost hrane kontrolisati od početka – od zemljišta i vode, do poljoprivrednih praksi, ističući upravo ulogu nuklearnih tehnologija kao ključnu u postavljanju naučno zasnovanih standarda za hranu.
Na pitanje šta su nuklearne tehnike, odgovor je da su to metode koje se zasnivaju na principima nuklearne fizike i tehnologije, a mogu da se primene u različite svrhe – od medicine ili industrije do poljoprivrede.
Nuklearna tehnologija doprinela je otkrivanju, kontroli i prevenciji bolesti koje prelaze granice, kao i zoonotskih bolesti, odnosno onih koje se prenose sa životinja na ljude.
Kao primer, mogla bi da se navede upotreba radiosterilizacije, koja koristi jonizujuće zračenje i predstavlja oblik energije koja je proizvedena nuklearnim reakcijama. Radiosterilizacijom se uklanjaju bakterije iz hrane, istovremeno joj produžavajući rok trajanja. Pored toga, unapređuje se i produktivnost useva zbog čega se smanjuje upotreba štetnih pesticida.
Pročitajte još:
- ŠOLJE KAFE ISKRČUJU ŠUME – PRETI LI NAM NESTAŠICA?
- NOVE ALTERNATIVE HRANI ŽIVOTINJSKOG POREKLA
- GUBITAK HRANLJIVIH MATERIJA IZ MORSKE HRANE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA
Jedna od vrsta jonizujućeg zračenja visoke energije, a koja nastaje upravo kao rezultat nuklearnog procesa jeste gama zračenje. Kao konkretan primer navode se male voćne mušice. Naime, one poljoprivrednicima širom sveta prave velike probleme, napadajući voćne plantaže i tako praveći milijarde evra štete. U borbi sa ovim insektima koristi se takozvana tehnika sterilnih insekata. Ova tehnika uključuje sterilizaciju muških jedinki i to gama zračenjem. Na ovaj način, muške jedinke više ne mogu da se razmnožavaju, ali se nakon sterilizacije slobodno vraćaju u prirodu.
Gama zračenje ima još svojih doprinosa. Naučnici stalno tragaju za novim sortama biljaka koje mogu da se koriste za uzgoj i ishranu ljudi. Kako bi se stvorile nove vrste ili poboljšale postojeće, naučnici mogu da promene genetski materijal biljaka (DNK), što se vrši izazivanjem mutacija. Do prirodnih mutacije retko dolazi, zato što one nastaju spontano kada dođe do greške u procesu takozvanog kopiranja DNK tokom razmnožavanja biljaka. Međutim, ovaj proces može da bude česti i brži korišćenjem gama zračenja. Preciznije, ovakvim zračenjem izaziva se mutacija u DNK biljaka i na taj način se stvaraju nove sorte. Treba istaći da to može da se čini uzimajući u obzir prilagođavanje klimatskim promenama, ali i različitim uslovima u prirodnom okruženju gde se biljke uzgajaju. Tako nastale, biljne sorte su otpornije na bolesti, suše i druge izazove.
Kao treći primer koristi koje pružaju nuklearne tehnike, jeste i mogućnost merenja i kontrole vlažnosti zemljišta i hranljivih materija koje se nalaze u njemu, koje su ključne za rast biljaka. Naime, radioaktivni nuklidi koji su ostali u zemljištu nakon nuklearnih događaja olakšavaju merenje erozije zemljišta ili, recimo, vršenje procene brzine sedimentacije. Na ovaj način se dobijaju informacije o zdravlju zemljište i promenama u njemu tokom vremena.
