Ulazite na sajt vašeg pouzdanog portala, a prvi šokantan naslov glasi ,,Globalno zagrevanje ne posustaje, temperature će i narednog leta divljati više nego ikada’’.
Počinjete da razmišljate o topljenju ledenih glečera i porastu nivoa mora koje bi moglo da dovede do potapanja vašeg omiljenog letovališta uz obalu ili pak o basnoslovnim računima za struju zbog prekomernog uključivanja klima uređaja? Kud god da vas misli povedu, znajte da nisu daleko od istine. Štaviše, svakog dana sve su joj bliže.
Ukoliko pokušamo da potisnemo egoističnost, koja je tako duboko utkana u ljudsku vrstu, lako možemo uvideti da klimatske promene najviše nepravde nanose onima koji nemaju sposobnost da se sami zaštite, a ta bića nismo mi.
Saznanje da globalno zagrevanje ima uticaj ne samo na rođene jedinke, već i na neizlegnute mladunce kornjače, moje misli preokrenulo je u drugom smeru.
Istražujući uticaj klimatskih promena na biodiverzitet za potrebe rada na master studijama, naišla sam na podatak da porast globalne temperature utiče na određivanje pola mladunca morskih kornjača. Kako morska kornjača svoja jaja polaže na obali u pesku, u onim jajima koja su zakopana dublje formira se muška jedinka, dok jaja polegnuta uz površinu, zbog veće izloženosti zagrevanju temperature peska, stvaraju ženke.
Ukoliko bih izostavila ostale informacije, ovaj podatak bio bi samo još jedno zanimljivo saznanje, ali nije se zadugo kao takvo zadržalo. Sledeća rečenica usledila je kao šamar realnosti, zato što sa sobom donosi podatak da ovakvim trendom globalnog zagrevanja morske kornjače mogu da izumru. Porast globalne temperature direktno zagreva temperaturu peska u kojem su položena jaja, porastom temperature peska u jajima morskih kornjača formiraće se samo jedan pol, formiranjem samo jednog pola onemogućiće se njihovo dalje razmožavanje.
Naredna studija potvrdila je isto. Kornjače nemaju polne hromozome, već se njihov pol određuje na osnovu životne sredine i temperature u ključim trenucima razvoja embriona.
Iako poslednja studija koju sam pročitala nije sa sigurnošću izvela sve zaključke, pretpostavke i pokazatelji sve sigurnije dovode u vezu globalno zagrevanje i određivanje pola mladunaca morskih kornjača.
Negativne posledice globalnog zagrevanja ne zadržavaju se samo na morskom svetu. Biodiverzitet je rezultat 4,5 miliona godina evolucije, tokom koje su se živa bića susrela i sa ledenim dobom. Čovek je na dobrom putu da odnese pobedu u dvoboju, u kojem je sa jedne strane ledeno doba, a sa druge strane globalno zagrevanje velikim delom izazvano čovekovim delovanjem. Pobednik je onaj koji trajnije uspe da onemogući život na planeti. Možda čovek ne bi uspeo da odnese pobedu igrajući isključivo na kartu globalnog zagrevanja, ali su mu, kao kec u rukavu, i karte zagađenja, prekomernog lova, eksploatacije živih bića i druge.
Globalno zagrevanje doprinosi gubitku staništa mnogih vrsta, a Ujedinjene nacije su za sisare iznele sledeće podatke: ukoliko globalna temperatura poraste za 1,5oC, svoje stanište izgubiće oko četiri odsto sisara. Porastom globalne temperature za 2 oC, stanište gubi osam odsto sisara, dok bi porastom za 3 oC stanište izgubilo čak 41 odsto sisara.
Za neke od nas ova informacija je više, a za neke manje važna. Bilo kako bilo, upuštajući se u ovakva saznanja širimo svoju svet o kompleksnosti problema globalnog zagrevanja, dopuštajući svom umu da ode korak dalje i nesebično prihvati da nismo sami na planeti.
Katarina Vuinac
