Prošla godina, koju su mnogi okarakterisali kao najgoru, bila je neočekivano povoljna za tržište električnih vozila (EV). Uprkos tome što je pandemija ekonomski oslabila kupovnu moć i automoto industriju, prodaja električnih četvorotočkaša u 2020. godini skočila je za čak 41 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalno je prodato oko 3 miliona električnih automobila, a Evropa je po prvi put pretekla Kinu koja je do sada bila najveće svetsko tržište ovih vozila.
Da stvar bude još interesantnija, prodaja EV u 2019. godini porasla je za svega 9 odsto u odnosu na 2018. godinu iako na vidiku nije bilo nikakvih očiglednih prepreka, kao što je već pomenuta pandemija.
Prodaja ostalih električnih vozila takođe ide uzlaznom putanjom, pa je broj električnih bicikala u SAD-u bio dvostruko veći 2020. godine u odnosu na prethodnu, dok su u Evropi nešto popularniji električni skuteri. Kina pak ubedljivo vodi kada je reč o broju električnih dvotočkaša i trotočkaša. Njen udeo je čak 99 odsto od ukupnog broja ovih vozila u svetu.
Šta nam preostaje, osim da zaključimo – budućnost mobilnosti je električna!
Pročitajte još:
Subvencijama do elektrifikacije saobraćaja
Za uspešno plasiranje električnih četvorotočkaša na tržište velikim delom zaslužne su subvencije. Evropske vlade nudile su niz stimulativnih mera koje su dale očekivane rezultate pa je tako Evropa u 2020. godini ostvarila najveću prodaju električnih automobila – čak 1,4 miliona vozila, dok je u Kini taj broj iznosio 1,2 miliona, a u SAD-u 295.000.
Vlade širom sveta potrošile su 14 milijardi dolara na podršku prodaji električnih automobila, što je 25 odsto više u odnosu na 2019. godinu, navodi se u izveštaju IEA.
Ispostavilo se da skandinavske zemlje imaju najveću sklonost ka kupovini električnih vozila pri čemu je Norveška apsolutni lider sa 75 odsto elekričnih automobila na ulicama, premda mnogo ne zaostaju ni Island sa 50 odsto ili Švedska sa 30 odsto.
Podsećamo da i u našoj zemlji vlada pomaže razvoj elektromobilnosti subvencijama za kupovinu električnih vozila, pa kupci mogu iskoristiti pomoć od 250 evra za mopede i lake tricikale, 2.500 evra za hibridne automobile, 3.500 evra za plag-in hibride, a 5.000 evra za električna vozila.
Kakve su prognoze?
Tekuća godina već je ispunila očekivanja jer je u prvom kvartalu globalna prodaja električnih automobila porasla za oko 140 odsto u poređenju sa istim periodom u 2020. godini.
Od svetskih vlada zavisi kojim tempom će teći dalja prodaja električnih vozila, a što ozbiljnije pristupe borbi protiv klimatskih primena, tim bolje po tržište EV.
Očekuje se i da će cena baterija, proizvodnje, pa samim tim i električnih četvorotočkaša drastično opasti u narednim godinama što će uvećati njihovu brojnost na ulicama. Osim toga, već sada je moguće nabaviti polovno električno vozilo sa sasvim solidnim performansama, a cena će u narednim godinama nastaviti da pada.
Mnoge zemlje intenzivno rade na izgradnji infrastrukture za punjenje EV baterija što će takođe imati pozitivan efekat na tržište električnih automobila.
Kada je u pitanju dugoročni plan, IEA u svom izveštaju navodi dva moguća scenarija: prvi predviđa da će do 2030. godine 7 odsto globalnog voznog parka činiti električna vozila, dok drugi, daleko ambiciozniji, cilja na 30 odsto električnih četvorotočkaša u svetu.
