Centar za istraživanje životne sredine u okviru Univerziteta u Torontu kao svoj glavni „alat“ koristi nuklearnu magnetnu rezonancu, veoma sličnu onoj za medicinsku dijagnostiku, pomoću koje posmatraju najsitnije žive organizme i proučavaju njihove biohemijske odgovore na promene u sredini u kojoj se nalaze. Za visok kvalitet u 3D projekciji svetlosti, pri čemu se svetlost koristi za stvaranje čvrstog materijala, potrebna je komercijalna smola, koja se dobija od rastopljene plastike i pritom je skupa, odnosno iznosi i do 500 dolara po litru.
Međutim, tim iz Toronta je proučavanjem došao do zaključka da su molekuli plastične smole slični masti, odnosno ulju koje se koristi u kuhinji. Dalje istraživanje zahtevalo je da pokušaju da kuhinjsko ulje pretvore u smolu za 3D štampanje. Za to ime je bila potrebna velika količina uzorka. Zato su kontaktirali restorane brze hrane u Torontu i za saradnju im se javio Mekdonalds i u tu namenu im dao 10 litara otpadnog ulja.
Ulje je filtrirano i izvađeni su preostali komadići hrane. Zatim je sintetizovano i pretvoreno u visokokvalitetnu smolu.
Prva proba bila je štampanje 3D leptira sa detaljima veličine 100 mikrometara. Bio je gumen na dodir, a voštana površina je odbijala vodu. Ono što je najvažnije – bio je biorazgradiv. Čak 20 odsto materije se razgradilo zo za dve nedelje nakon što su ga zakopali u zemlju.
Pročitajte još:
Rastopljena plastika koja se koristi kao smola štetna je za životnu sredinu. Zato je timu bilo veoma važno da nađe funkcionalnu alternativu ovom materijalu. Pritom, na ovaj način se ponovo upotrebljava otpadno ulje iz kuhinje , koje je biorazgradivo. Cena je takođe znatno povoljnija – samo 30 centi po litru.
Ulje za kuvanje iz restorana brze hrane prerađuje se i koriti za proizvodnju sapuna i biodizela. Mekdonalds svoje otpadno ulje koristi i kao biogorivo u sopstvenim kamionima za dostavu u Velikoj Britaniji, Portugalu i Švajcarskoj.
Zamisao je da se u budućnosti eksperimentiše sa pokušajem proizvodnje materijala visoke vrednosti, baš poput smole, direktno iz prerađenog otpadnog kuhinjskog ulja, što bi uštedelo dosta prirodnih resursa i novca, a ujedno bilo i veoma korisno u nastojanju da se očuva životna sredina.
