Znala sam šta znači „bindžovanje“, ali za „krindžovanje“ već nisam bila sigurna, pa mi je u pomoć pritekao dobri stari Gugl. Moram da priznam da sam blago krindžovala kada sam prvi put nabasala na termin „prozjumer“ pomislivši „o ne, još jedna rogobatna adaptacija engleskog termina koju će koristiti samo oni koji žele da zvuče kul“ i opet sam posegla za tastaturom u potrazi za odgovorima.
Sada, kada sam se opskrbila znanjem o ovom važnom terminu, mogu sa sigurnošću da tvrdim da bez bindžovanja i krinžovanja možete da živite, ali da je veoma važno da za prozjumera zna što više ljudi.
Pojednostavljeno rečeno, prozjumer je proizvođač i potrošač električne energije, odnosno, po naški kupac-proizvođač. Srbija je po prvi put ugledala ovaj koncept nakon što je prošle godine usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, ali je još uvek mnogo onih koji nisu upoznati sa ovim terminom, kao ni sa načinom na koji mogu da se učlane u „klub“ prozjumera.
Ideja je jednostavna – ako smatrate da bi vašem krovu dobro pristajali solarni paneli i razmišljate o ovoj korisnoj investiciji, država vam nudi mogućnost da postanete prozjumer, odnosno da proizvodite solarnu energiju za sopstvene potrebe, a da sav višak čiste energije „poklonite“ elektrodistributivnoj mreži. Ne brinite, ako vam se baš i ne dopada ideja darivanja, poklonjeni kilovati vam se kasnije vraćaju, i to u vidu smanjenih računa za struju.
Ali kako do ove željene uloge koja vam omogućava da uzmete obnovljive izvore energije u svoje ruke i pribavite maksimalnu korist za sebe i životnu sredinu?
Mrzitelji birokratije, u koje i sama spadam, možda neće biti oduševljeni brojem koraka koji vas dele do statusa prozjumera, ali budući da je reč o tek uvedenom konceptu, postoji mogućnost da će procedura uskoro postati jednostavnija.
Kako se postaje prozjumer?
Najpre je potrebno odrediti dimenzije solarne elektrane, jer količina električne energije koju prozjumer isporuči mreži ne sme da bude veća od one koju preuzima. Najsigurnija metoda je da se ukupna godišnja potrošnja električne energije podeli sa 1.200 čime se dobija snaga solarnih panela koju treba postaviti na krov.
Sledeći korak je izgradnja solarne elektrane koja podrazumeva pronalazak izvođača radova, postavljanje solarnih panela i prilagođavanje mernog mesta.
Kasnije je potrebno da budući prozjumer potpiše ugovor o punom snabdevanju sa neto merenjem sa snabdevačem. Ako se pitate “šta je sad neto merenje?”, ono nam jednostavno omogućava da višak električne energije na mesečnom nivou isporučimo snabdevaču, a da iz mreže preuzmemo električnu energiju onda kada proizvodnja iz solarne elektrane nije dovoljna za naše potrebe.
Najzad, dođosmo do priključenja i registracije, što je ujedno i poslednji korak. Neophodno je da krajnji kupac Operatoru distributivnog sistema preda izjave izvođača radova da su uređaji, instalacija i merno mesto ispravni i u skladu sa svim standardima i propisima. Nakon svih navedenih koraka, ODS registruje novog prozjumera u Javnom registru kupaca-proizvođača i proces je završen.
Milena Maglovski
