Arhitektonski studio ON-A želi da dodatno „ozeleni“ Barselonu u Španiji kompletnim renoviranjem gradskog stadiona „Kamp Nou“.
Ideja arhitekta je da se stadion i njegove pomoćne prostorije “prekriju“, poput ćebeta, parkom površine 26 hektara. Konstrukcija krova stadiona bi bila dovoljno jaka da izdrži čitavu šumu, a krajnji rezultat bi bio park koji bi proizvodio 15.000 kilograma kiseonika dnevno, a ujedno i apsorbovao 25.000 kilograma ugljen-dioksida.
Otvoren 1957. godine kao matični stadion fudbalskog kluba Barselona, Kamp Nou sa 99.354 mesta najveći je stadion u Evropi. Prema procenama arhitekata, manje od 10 odsto terena na stadionu pripada zelenom prostoru, što rezultira efektom urbanog toplotnog ostrva. Kada se stadion ne koristi za sportske događaje ili privatne funkcije, on zjapi prazan što bi realizacija ideje studija ON-A promenila.
Predloženi projekat pod nazivom „Novi park“ ima za cilj da donese veću funkcionalnost ovom sportskom objektu zahvaljujući javno dostupnim zelenim i slobodnim prostorom koji će ne samo bolje povezati okolna naselja, već i poboljšati kvalitet vazduha u gradu.
Pročitajte još:
Kako navodi portal Inhabitat, “Novi park“ bi posedovao talasasti, zeleni krov, koji bi kontrolisali senzori i veštačka inteligencija. Na taj način bi se umanjila potrošnja vode. Kišnica bi se takođe prikupljala i čuvala u dva jezera na licu mesta i služila za navodnjavanje parka.
„Ozelenjavanje gradova i dobijanje kvalitetnog prostora za građane više nije samo zanimljiva ideja, već je neophodna“, rekao je Jordi Fernandez, suosnivač studija ON-A Arhitekture.
„Svesni smo da se gradovi moraju ponovo ‘vratiti prirodi’ i da zelenilo neosporno koristi zdravlju, ali pitanje nije samo ‘zeleno’, rasprava se vrti i oko plave boje – vode. Ne možemo biti zeleni ako to podrazumeva prekomernu upotrebu resursa. Tehnologija kontrole potrošnje vode prešla je dug put i omogućava nam da uvodimo inovacije i optimizujemo zelene površine u urbanim prostorima“, objasnio je on.
“Novi park“ je projekat koji pokazuje kako bi gradovi mogli bez odricanja urbanog prostora da unesu više prirode u svoje okruženje i time svi ostanu na dobitku – i građani i građevinske kompanije. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, svaki grad bi trebalo da ima 9 kvadratnih metara zelene površine po glavi stanovnika, a Barselona trenutno ima svega šest kvadratnih metara.
