Nakon što je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo direktivu za obustavljanje radova na izgradnji termoelektrane „Kolubara B“ u Kaleniću, nekoliko stotina rudara i zaposlenih u termoelektranama okupilo se da iskažu svoje nezadovoljstvo i zatraže nastavak radova.
Prema rečima Miodraga Rankovića, predsednika Sindikata „Kolubare“, ova termoelektrana bi bila najekonomičnija jer se naslanja na novi ugljenokop „Radljevo“, a osim toga, do sada je u nju uloženo 350 miliona evra, prenosi RTS.
„Ugalj mora da bude oslonac Srbije u narednih 30 godina, jer ukoliko se ugalj ne bude kopao u Kostolcu i Kolubari, Srbija će biti u mraku“, upozorio je Ranković na jučerašnjem zboru.
U međuvremenu, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović istakla je da neće doći do naglog gašenja elektrana već energetska tranzicija podrazumeva detaljno planiranje koji se odnose i na to koji kapaciteti će biti izgrađeni, a koji ne.
Ona je na sastanku sa predstavnicima Sindikata radnika EPS-a istakla da se odluke o izgradnji termoelektrane „Kolubara B“ moraju donositi zajednički, te da će u Vladi biti formiran savet koji će planirati rad postojećih kapaciteta i ulaganje u nove i zamenske kapacitete do 2050. godine.
“U tom savetu će biti predstavnici više ministarstava – rudarstva i energetike, finansija i zaštite životne sredine, EPS-a i sindikata EPS-a. Zajednički interes je da EPS bude snažno preduzeće, i nije glavno pitanje da li će se graditi određeni novi kapaciteti, nego šta je opravdano u ovoj situaciji, da li treba da se angažujemo u revitalizaciji postojećih elektrana i da učinimo sve da na održiv način proizvodimo električnu energiju.”, rekla je Mihajlovićeva.
Pročitajte još:
Predsednik sindikata radnika EPS-a, Milan Đorđević, naglasio je da razume bojazan rudara koji, baš kao i on, zavise od tog teško zarađenog hleba, ali je dodao da nema razloga za strah jer se struja još uvek dobija iz uglja, i dobijaće se u godinama koje dolaze.
„Da li će se ‘Kolubara B’ graditi ili ne zavisi od ekonomskih analiza i analiza za zaštitu životne sredine, u skladu sa međunarodnim sporazumima. Mi u ovom trenutku ne možemo da tvrdimo da li ćemo termoelektrane na ugalj gasiti do 2050. godine jer to zavisi od mnogo faktora“, rekao je Đorđević.
I dok jedni svim snagama brane ugalj, drugi pozdravljaju odluku Ministarstva. Centar za ekologiju i održivi razvoj CEKOR i Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji KORS izrazili su svoje zadovoljstvo povodom obustave izgradnje termoelektrane jer je, kako kažu u zajedničkom saopštenju, Srbiji pretilo novo energetsko ropstvo sa velikim ekološkim posledicama.
“Podržavamo pravednu energetsku tranziciju koja će Srbiju odvesti u pravcu nisko karbonske energetike kojom će se uz očuvanje radnih mesta Srbija preći u krug zemalja koje smanjuju zavisnost od fosilnih goriva. Smatramo da energetska budućnost Srbije ne leži u uglju lošeg kvaliteta koji se spaljuje u termocentralama niti u MHE, već u velikim i reverzibilnim hidrocentralama te iskorišćenju solara, energije vetra, i bio masi”, piše u saopštenju.
Oni dodaju da bi izgradnja termocentrale značila zaduživanje i izlaganje visokim taksama EU na zagađenje i CO2 koje u ovom trenutku iznose 50 evra po toni ugljen-dioksida.
“To bi značilo da bi Srbija u ovom trenutku morala da plaća 2 milijarde evra, te bi se samo zbog CO2 račun za struju morao duplirati, a ukoliko se uzmu u obzir zagađenja vode, zemljišta i vazduha kao i otvaranje novih kopova koja su u toku, račun za struju svakog građanina mora da poraste za 400 odsto”, upozpravaju CEKOR i KORS.
