Projekte gradnje novih hidroelektrana u zemljama Zapadnog Balkana biće sve teže realizovati u budućnosti zbog klimatskih promena, protivljenja javnosti i pravnih i finansijskih izazova, pri čemu ti projekti ili ne bi doprineli energetskoj sigurnosti ili nemaju dovoljno ekonomskog potencijala, navodi se u analizi nekoliko međunarodnih organizacija.
Hidroelektrane tradicionalno imaju veliku ulogu u mnogim elektroenergetskim sistemima jugoistočne Evrope, sa posebno velikim udelom u nekim zemljama Zapadnog Balkana gde, zajedno s ugljem, već decenijama čine okosnicu proizvodnje električne energije.
U analizi „Zašto je hidroenergija u jugoistočnoj Evropi rizična investicija“ navodi se da su mnoge zemlje jugoistočne Evope u fazi u kojoj novi hidroenergetski kapacitet ili neće doprineti energetskoj sigurnosti zbog prevelike zavisnosti, kao što je slučaj u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, ili im je ostalo malo ekonomskog potencijala, u slučaju Bugarske i Kosova.
Albanija je gotovo 100 odsto zavisna od hidroenergije, Crna Gora oko 50 odsto, Bosna i Hercegovina oko trećine struje proizvodi u hidrocentralama, Srbija oko 28 odsto, a Severna Makedonija gotovo četvrtinu.
„Zato nije iznenađujuće da, kada je potreba da se razvija obnovljiva energija postala deo političke agende na nivou EU krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, vlade zemalja jugoistočne Evrope su to uglavnom videle kao mogućnost da grade više hidroelektrana“, navodi se u izveštaju koji su objavile organizacije CEE Bankwatch, EuroNatur, RiverWatch i WWF Adria.
Iako neke države regiona tvrde da imaju ogroman neiskorišćeni potencijal, autori studije ističu da su te tvrdnje obično zasnovane na decenijama starim procenama iz vremena „kada su padavine bile predvidljivije, kada su se ljudi teško usuđivali da se suprotstave eksproprijaciji i kada se malo znalo o zadivljujućem biodiverzitetu regiona“.
Pročitajte još:
U poslednje dve decenije, dodaje se, stotine malih hidroelektrana snage do 10 megavata izgrađeno je širom regiona, često u zaštićenim područjima ili drugim visoko osetljivim staništima, dok su pokušaji da se izgrade ‘grinfild’ hidroelektrane kapaciteta većeg od 10 megavata uglavnom bili bezuspešni, sa izuzetkom Albanije i Slovenije.
„Ipak, kreatori projekata nastavljaju da guraju planove za izgradnju novih velikih hidoelektrana, preusmeravajući resurse i napore sa razvoja bržih i ekonomičnijih alternativa“, kaže se u studiji.
Dodaje se da je Bosna i Hercegovina posebno ambiciozna, uprkos tome što nije uspela da završi nijednu ‘grinfild’ veliku hidroelektranu u poslednjoj deceniji.
Ukazujući na rizike projekata izgradnje hidroelektrana, u izveštaju se ocenjuje da će njihova realizacija biti sve teža zbog klimatskih promena, jedinstvenog biodiverziteta regiona, pravnih izazova, otpora javnosti i finansijskih problema.
U analizi se posebno ističu visoki rizici izgradnje devet hidroelektrana u regionu, uključujući centrale Skavica u Albaniji, Bistrica, Buk Bijela, Dabar, Ulog i Janjići u Bosni i Hercegovini i Komarnica u Crnoj Gori.
Autori izveštaja preporučuju niskorizične investicije koje mogu pomoći regionu da pređe na zeleniji, društveno i ekonomski održiviji energetski sistem.
Ono što je zajedničko svim zemljama regiona, navodi se u analizi, jeste neiskorišćen potencijal energije sunca i vetra.
„To takođe mora biti urađeno pažljivo, jer vetroparkovi i solarne farme na pogrešnom mestu mogu isto naneti štetu“, upozoravaju autori i dodaju da prioritet treba dati izgradnji na površinama kao što su krovovi, parkinzi, industrijske zone i zemljište koje nije pogodno za poljoprivredu.
Te tehnologije nude mnogo veći potencijal nego hidroenergija danas i zahtevaju minimum podsticaja zbog pada troškova poslednjih godina.
Sve zemlje, dodaje se, takođe bi mogle u mnogo većoj meri da koriste toplotne pumpe i sisteme za skladištenje energije, kao i geotermalnu energiju i da prioritet daju projektima obnovljive energije u domaćinstvima i lokalnim zajednicama.
Izvor: EURACTIV.rs / Beta
