Jednu od evropskih modnih prestonica Milano karakteriše sivilo neoklasičnih kamenih građevina i nebeskog svoda zbog zagađenosti vazduha. Ipak, sive nijanse nisu trendi izbor za jedan grad iz perspektive ekologije. Italijani su iz ovog razloga odlučili da Milano ozelene sa 3 miliona novog drveća do 2030. godine.
Gradske vlasti procenile su da će planirani program uvećati broj stabala za 30 odsto. Drveće će na godišnjem nivou „upiti“ dodatnih 5 miliona tona ugljen-dioksida. Ova količina jednaka je četiri petine ukupnih emisija štetnog gasa od strana Milana.
Tokom perioda od deset godina stabla bi iz atmosfere uklonila oko 3 hiljade tona sitnih štetnih PM10 čestica. Očekuje se i posledičan pad temperature u gradu za 2 Celzijusova stepena.
Arhitekta Stefano Boeri stvorio je 2014. godine u srcu Milana zelenu oazu. U okviru njegovog projekta „Vertikalna šuma“ nad gradom su se uzdigle dve stambene kule zaodenute u grmlje i drveće raspoređeno po balkonima građevina.
Boeri je naglasio da je tek 7 odsto milanske teritorije oplemenjeno florom i izrazio nadu da će se ovaj procenat popeti na između 17 i 20 odsto do 2030.
Projekat za ozelenjavanje Milana predstavlja ambiciozan plan za pretvaranje nefunkcionalne železničke mreže u 7 parkova sa po 25 hiljada sadnica. Uključuje i obogaćivanje ravnih krovova ukupne površine od 10 miliona kvadratnih metara zelenilom, kao i sadnju stabala u 2.300 školskih dvorišta.
Naučnici smatraju da će novi zeleni kapaciteti najpozitivnije da se odraze na vremenske prilike u ovom gradu. Noći u Milanu su i do 6 Celzijusa toplije u odnosu na noći u okolnim mestima.
Prema saznanjima istraživanja iz 2015. godine, najviše prevremenih smrti zbog lošeg kvaliteta vazduha u Evropi zabeleženo je upravo u Italiji, čak 84.400.
U borbi protiv zagađenja, Italijani će dobiti još 3 miliona saboraca.
