Održane su javne konsultacije o pripremi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana – INEKP, dokumenta koji će odrediti pravac energetske i klimatske strategije Srbije do 2030. godine. Radi se o drugom krugu u seriji konsultacija, pokrenutom usled nedovoljno transparentnog procesa izrade ovog važnog dokumenta. Konsultacijama su, pored predstavnika organizacija civilnog društva, zainteresovanih građana i eksperata, ovoga puta prisustvovali i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, koji su učestvovali u jednom od panela i predstavili aktivnosti Minsitarstva na planu razvoja INEKP-a.
Javne konsultacije otvorio je programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Mirko Popović, navodeći da o ciljevina suštinski važnog strateškog dokumenta kao što je INEKP, treba odlučivati kroz dijalog svih zainteresovanih strana, kao i da bi o ovim ciljevima trebalo postići društveni konsenzus. O sveobuhvatnom uticaju INEKP-a na čitavo društvo govori i činjenica da ovaj dokument sadrži pet dimenzija: energetska efikasnost, dekarbonizacija ekonomije, energetska sigurnost, integracija unutrašnjeg energetskog tržišta i podsticanje istraživanja, inovacija i konkurentnosti.
Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević je u svom izlaganju upozorio kako će narednih godina efekti klimatskih promena na Srbiju poput suša, poplava, perioda velikih vrućina i hladnoće biti oštri. Kovačević se osvrnuo i na ekonomske pokretače energetske tranzicije, napomenuvši da će državama sa visokim ugljeničnim intenzitetom privrede poput Srbije biti sve teže da finansiraju svoj privredni razvoj usled novih mehanizama oporezivanja emisija CO2. Njegov zaključak, ipak, bio je pozitivan. On smatra da napuštanjem lignita Srbija napušta neproduktivnu industriju, pa da će okretanjem ka produktivnijim resursima povećati efikasnost proizvodnje i doprineti smanjenju siromaštva svog naroda.
Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju, podsetila je da termoelektrane u Srbiji i dalje najviše zagađuju prirodu i stanovništvo koje od nje živi, te da Srbija još nema konkretan plan za napuštanje proizvodnje energije iz uglja. INEKP je mesto za taj razgovor koji mora izroditi adekvatne mere za dostizanje klimatske neutralnosti, ali paziti da se efekti tih promena ne slome na leđima najugroženijih grupa.
Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole zaključio je da je važno i da ostala sektorska dokumenta, koja se odražavaju na pitanje razvoja energetike i borbe protiv klimatskih promena, moraju biti usklađena sa INEKP i odražavati usklađene i visoke ambicije. Kao posebno važna dokumenta, izdvojio je još uvek neusvojenu Strategiju niskougljeničnog razvoja, kao i Nacrt prostornog plana, koji ostavlja prostor za izgradnju do tri gigavata novih postrojenja za proizvodnju energije iz uglja.
Pročitajte još:
U drugom panelu, Maja Matija Ristić, v.d. sekretara Ministarstva rudarstva i energetike, govorila je o aktivnostima Ministarstva na izradi INEKP, kao i o drugim aktivnostima usmerenim na borbu protiv klimatskih promena, unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Ristić je navela je da je stav Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu Nacrta Prostornog plana Republike Srbije, usaglašen sa stavovima organizacija civilnog društva, te da u već započetom procesu energetske tranzicije nema mesta izgradnji novih termoenergetskih kapaciteta na lignit. Ristić je za kraj podelila planove Ministarstva da konačni nacrt INEKP-a bude gotov do decembra ove godine.
Viktor Berišaj, iz Mreže za klimatsku akciju Evrope (CAN Europe), podsetio je na regionalni kontekst energetske tranzicije i naglasio da je, uzevši u obzir da sve države regiona rade na razvoju svojih INKEP-ova, potrebna saradnja svih država u regionu na razvoju usaglašenih ciljeva i dostizanju ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Berišaj je podsetio i na neminovnost zatvaranja termoelektrana u regionu, podsetivši da se, ne uzimajući nikakve dodatne mere u obzir, radni vek postojećih termoelektrana u Srbiji završava oko 2040. godine.
Javne konsultacije organizovali su Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), a uz podršku Britanske ambasade u Beogradu i Evropske fondacije za klimu. Zaključak organizatora je da se proces izrade INEKP-a mora otvoriti za širu javnost kako bismo zajedno izradili najkvalitetniji dokument, te će RERI nastaviti sa konsultativnim procesom kroz još dva sastanka do kraja 2021. godine.
Izvor: RERI
