Iskustvo Nemačke u primeni premija za subvencionisanje obnovljivih izvora energije

Model premija u Nemačkoj uveden je 2012. godine, a proizvođači obnovljivih izvora energije mogli su birati između modela premija i sistema garantovanih cena. Od 2016. model premija jedini je model podsticanja za nove projekte manje od 500 kW, a od 2017. godine za dodelu svih novih potpora sprovode se aukcije. Oni su vrlo su slični planiranim aukcijama u susednoj Hrvatskoj: učesnici se nadmeću, a premija se dodeljuje onome ko ponudi nižu cenu od referentne. Za razliku od Hrvatske, gde premija traje 12 godina, u Nemačkoj ona traje 20.

Tranzicija prema aukcijama nije bila laka jer su mnoge zemlje Evropske unije imale poteškoće pri projektovanju same aukcije. Zbog toga su dosadašnja iskustva nužna kako bi se aukcije uspešno prilagodile specifičnim zahtevima različitih zemalja članica.

Države s premijskim sustavom poput Nemačke i  od nedavno Hrvatske su:

  • Francuska – premija u trajanju od 20 godina;
  • Danska – premija u trajanju od 20 godina;
  • Grčka – premija u trajanju od 20 godina;
  • Italija – premija u trajanju od 20 godina;
  • Litvanija – premija u trajanju od 12 godina.

Nemačka, koja je najveće tržište za vetroelektrane u EU, već godinama muku muči upravo s aukcijama za vetroelektrane.

Foto-ilustracija: Unsplash (Shaun Dakin)

Prve aukcije u Nemačkoj za vetroelektrane na kopnu u 2017. godini pokazale su rekordno niske cene za to razdoblje: prosečna dobitna ponuda u avgustu je iznosila 43 evra po MWh, a u novembru iste godine bila je 38 evra po MWh. Na prvi pogled te brojke sugerišu da se vetroelektrane na kopnu mogu graditi po ceni manjoj od 38 evra po MWh. Međutim, u sistemu bilo je nekoliko grešaka, kao što su olakšani uslovi pristupanja aukciji za tzv. projekte energetskih zajednica, koje nisu trebale imati većinu dozvola za svoj projekt koje su svi drugi morali imati, produženo vreme završetka projekta i slično. Te su greške postale vidljive tek krajem 2018. godine, kada se saznalo da se instalisana snaga novih vetroelektrana na kopnu u Nemačkoj prepolovila na 2,4 GW. Analize pokazuju da se veliki broj projekata koji su pobedili na aukcijama u 2017. i 2018. godini verovatno neće ni izgraditi.

S aukcijama u 2019. godini bilo je, pak, drugih problema – između ostalih, nisu mogli privući dovoljno učesnika. Na primer, na aukciji za kopnene vetroelektrane u oktobru od 675 MW premiju je dobilo samo 204 MW. Razlog je nedovoljno dobrih i zrelih projekata koji bi mogli konkurisati na aukcijama. Drugim rečima, nije bilo dovoljno projekata s dozvolama koji bi mogli učestvovati na nadmetanjima, a sve zbog dugih i komplikovanih procesa dobijanja dozvola i brojnih komplikovanih pravnih postupaka. Na tri aukcije tokom prošle godine u Nemačkoj postignut je prilično dobar rezultat – 62 evra po MWh, što je ujedno i referentna cena kad je reč o aukcijama u 2019. godini.

Iskustva stečena na aukcijama u Nemačkoj su raznolika. Rezultati različitih nemačkih aukcija za obnovljive izvore energije ističu činjenicu da je nivo konkurencije ključni faktor uspeha same aukcije. Dok je za solarne elektrane i vetroelektrane na moru bilo dovoljno konkurencije i aukcije su dale zadovoljavajuće rezultate, oni za vetroelektrane na kopnu i za biomasu trpeli su zbog nedostatka ponuda.

Razlozi manjka ponuda nisu direktno povezani sa shemom nadmetanja ili njegovim razvojem, nego su rezultat prelaska sa starog mehanizma podrške na novi i sve većih izazova u razvojnoj fazi projekata. Ishodovanje dozvola i slabija aktivnost lokalnih zajednica na razvoju vetroelektrana, koje sada moraju uložiti znatno više pre nego što uopšte dođu do aukcija, rezultovali su padom instalisane snage. Iz tog razloga je za dobre rezultate potreban dobar balans planiranih aukcija, te dobar sistem dobijanja dozvola.

Pouke iz Nemačke

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Wilson)

• Prve aukcije treba da posluže kao test. Nemačka i ostale zemlje članice EU učile su iz svojih prvih aukcija. Tek kada ta faza prođe, trebalo bi razmišljati o povećanju ukupne ponuđene količine snage na aukcijama.

• Preniske cene energije na aukcijama povećavaju rizik da se svi projekti ne realizuju.

• Ako su prve aukcije prevelike, postoji opasnost da će se sledeće u bliskoj budućnosti suočiti s problemom privlačenja učesnika, što će rezultovati većim premijama.

Autorka: Jasmina Trstenjak

Izvor: Udruženje OIE Hrvatska

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti