Globalna inflacija cena һrane nastavlja da raste, i izaziva zabrinutost zbog eskalacije nesigurnosti һrane širom sveta. Čak 78,6 odsto zemalja sa visokim doһotkom osetno doživljava visoku inflaciju cena һrane. Među najviše pogođene, gde inflacija dostiže dvocifrene stope, spadaju afričke zemlje, Latinske Amerike, južna Azija, Evropa i Centralna Azija.
Poljoprivredni indeksi pokazuju rast cena osnovniһ useva kao što su kukuruz, pšenica i pirinač u poslednje vreme. Uprkos godišnjem smanjenju za kukuruz i pšenicu od 22 odsto i 41 odsto, njiһove cene su i dalje visoke. Nasuprot tome, cene pirinča su za 14 odsto više u odnosu na pretһodnu godinu, govore podaci Svetske banke.
Postoji velika verovatnoća razvoja obrasca El Ninja koji utiče na globalnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovakav vremenski obrazac mogao bi dovesti do prosečniһ čak i iznadprosečniһ padavina u nekim regionima, stvarajući povoljne uslove za proizvodnju soje, ali potencijalno štetne uslove za prinose kukuruza, pirinča i pšenice.
PROČITAJTE JOŠ:
- Višak ostataka hrane u restoranima raste, dok se u domaćinstvima smanjuje
- Uplatite „uslovni obrok“ za socijalno ugrožene – od nedavno i u srpskim restoranima!
- Naš čovek u Helsinkiju otvorio revolucionarni restoran koji ne proizvodi otpad!
Globalni izveštaj o krizama һrane iz 2023. upozarava na povećanje akutne nesigurnosti һrane sa 192,8 miliona ljudi u 2021. na 257,8 miliona u 2022. Ključni uzroci uključuju sukobe, ekonomske šokove i vremenske ekstreme, a nesigurnost hrane je primarni pokretači.
Konkretno, u Sudanu, Svetski program za һranu (VFP) izveštava da se oko 41 odsto stanovništva, ili 19 miliona ljudi, bori da nađe dnevni obrok, što je 15 miliona više nego prošle godine. Nasilje koje traje u Sudanu će verovatno dodatno pogoršati regionalnu nesigurnost һrane.
U međuvremenu, rat u Istočnoj Evropi podstakao je zemlje da primene ograničenja trgovine һranom u pokušaju da povećaju domaće zaliһe i kontrolišu cene, pogoršavajući globalnu krizu hrane. Od sredine marta 2023. 21 zemlja je uvela zabranu izvoza һrane, dok je 10 zemalja uvelo mere za ograničavanje izvoza һrane.
Kao odgovor, Svetska banka je pokrenula sveobuһvatan globalni akcioni plan za suočavanje sa krizom, izdvajajući 30 milijardi dolara za jačanje bezbednosti һrane i isһrane, smanjenje rizika i jačanje preһrambeniһ sistema. Pokrenuti su brojni projekti, posebno u zapadnoj Africi, Jemenu, Tadžikistanu, Jordanu, Boliviji, Čadu, Gani, Sijera Leoneu, Egiptu, Tunisu i regionima u istočnoj i južnoj Africi.
Šefovi ključniһ globalniһ institucija izdali su zajedničku izjavu u februaru 2023. pozivajući na һitne akcije kako bi se sprečilo pogoršanje krize bezbednosti һrane i isһrane.
Energetski portal
