Predsednik Indonezije Joko Vidodo je krajem aprila odlučio da glavni grad države preseli sa ostrva Jave koje je preplavljeno stanovništvom. Arhipelaška zemlja u jugoistočnoj Aziji je jedna od najmnogoljudnijih na svetu. Na Javi živi 140 miliona Indonežana, više od 50 odsto ukupnog broja, i ona predstavlja najgušće naseljeno svetsko ostrvo.
Izveštaj iz 2018. godine je označio Džakartu, trenutnu indonežansku prestonicu, kao jedan od gradova koji se nalaze u najozbiljnijoj opasnosti od porasta nivoa mora, prouzrokovanog klimatskim promenama, i koji, posledično, najbrže tonu. Brzina potapanja Džakarte je zabrinjavajuća, a rezultat je toplotnog istezanja vode izložene visokim temperaturama i topljenja lednika.
Istraživači su procenili da svake godine oko 25 cm pojedinih delova glavnog grada Indonezije nestane pod vodom, a pojava je, između ostalog, posledica prekomernog bušenja bunara i težine zgrada. Polovina Džakarte se već sada nalazi ispod nivoa mora.
Grad je podignut na močvarnom tlu, leži na čak trinaest reka i zapljuskuju ga talasi Javanskog mora, te ne iznenađuje podatak da se žitelji neretko suočavaju i sa poplavama.
Stanje se, prema tvrdnjama naučnika, dodatno pogoršava, a severna Džakarta je najugroženije područje. „Mogućnost da Džakarta potone nije za šalu“, upozorava Heri Andreas, stručnjak za klizišta na Tehnološkom institutu u Bandungu, navodeći da će, prema raspoloživim modelima i proračunima, čak 95 odsto severne Džakarte biti potopljeno do 2050. godine.
Povrh svega, zakrčenje saobraćaja u Džakari izaziva godišnji ekonomski gubitak u iznosu višem od 6 milijardi evra.
Indonežanski ministar za planiranje Bambang Brođonegoro je istakao da je predsednička odluka o izmeštanju prestonice izuzetno važna i kazao da vlada tek treba da izabere lokaciju nove „Džakarte“, ali da je pogled uperen na zapad arhipelaga. „Želimo da zarad napretka države razmišljamo vizionarski, a preseljenje glavnog grada zahteva detaljnu pripremu“, izjavio je Brođonegoro.
Ministar planiranja je prognozirao da će troškovi podviga iznositi gotovo 30 milijardi evra i otkrio da je predsednik Vidodo naložio Ministarstvu finansija da osmisli finansijsku šemu koja bi omogućila učešće privatnih investitora.
Navodeći primere Brazila i Kazakhstana, Brođonegoro je izneo da bi izmeštanje prestonice moglo da potraje i do deset godina.
