Četrnaest zemalja koje se nalaze u slivu reke Dunav u zajedničkoj deklaraciji navode da će intenzivirati napore za smanjenje zavisnosti od energenata iz Rusije, a Hrvatska to namerava da učini povećanjem kapaciteta LNG terminala na ostrvu Krk. Osim toga razmišljaju i o izgradnji Jonsko-jadranskog gasovoda.
U slovačkom gradu Košice održava se forum podunavskih zemalja u okviru Strategije Evropske unije za Dunavski region, okvira za razgovore i saradnju zemalja sa tog područja.
Ministri spoljnih poslova održali su sastanak zatvoren za medije na kojem su usaglasili politiku prema uvozu gasa iz Rusije, zemlje koja je 24. februara izvršila invaziju na Ukrajinu.
“Intenziviraćemo napore da smanjimo zavisnost od ruskih fosilnih goriva diverzifikacijom izvora energije i puteva snabdevanja”, navodi se u objavljenoj deklaraciji.
Ovaj pravno neobavezujući tekst usvojile su članice EU Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i pet zemalja van EU – BiH, Srbija, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Tekst je u skladu sa ranijom odlukom Evropske unije o postepenom odustajanju od kupovine gasa iz Rusije.
Hrvatski ministar Gordan Grlić Radman izjavio je da će kapacitet terminala za uvoz tečnog gasa na Krku biti proširiti sa sadašnjih 2,9 milijardi kubnih metara godišnje na 6,1 milijardu.
Pročitajte još:
“Hrvatska je u veoma dobroj situaciji kada je u pitanju smanjenje zavisnosti od ruskog gasa jer sada može da koristi LNG terminal kao alternativno rešenje za snabdevanje”, kaže Borbala Tot, analitičar Regionalnog centra za istraživanje energetske politike (REKK) iz Budimpešte.
Hrvatska je zainteresovana i za izgradnju Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), koji bi se protezao od Hrvatske preko BiH i Crne Gore do Albanije. Tamo bi bio povezan sa Transjadranskim gasovodom (TAP), kojim gas sa nalazišta u Azerbejdžanu dolazi preko Grčke u Albaniju i nastavlja do Italije.
“Ovo je plan o kojem Hrvatska već dugo razmišlja. Međutim, ne vidim budućnost gasa, pa ne vidim ni kako bi Hrvatska profitirala izgradnjom tog gasovoda”, napominje Tot.
U okviru svog Evropskog zelenog plana, Evropska unija želi da prestane da koristi fosilna goriva, uključujući prirodni gas, i pokušava da se okrene obnovljivim izvorima energije.
“Hrvatska već ima obezbeđene isporuke gasa preko kontinentalnog dela jer može da ga uvozi iz Slovenije i Mađarske i zato što ima LNG termina. Ako Hrvatska želi da potroši novac na nešto, onda to treba uložiti u obnovljive izvore. To bi bio korak napred”, kaže Tot.
Izvor: HRT
