U Hrvatskom državnom arhivu održana je promocija dve stručne studije o obnovljivim izvorima energije čiju je izradu pokrenulo udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske, a finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj u iznosu od 1,1 miliona kuna (146.000 evra).
Akcioni plan za potrebna pojačanja elektroenergetske mreže u cilju integracije obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj izradili su stručnjaci sa Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu i Energetskog instituta Hrvoje Požar, dok su Vodič za razvoj i implementaciju projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj izradili stručnjaci predvođeni konsultantskom kompanijom EnergoVizija.
Ove dve studije postaju temelj ulaganja u projekte obnovljivih izvora energije i njihovu integraciju u elektroenergetski sistem Hrvatske, kao i značajna potpora ostvarivanju ciljeva utvrđenih Strategijom energetskog razvoja Republike Hrvatske do 2030. s pogledom na 2050. godinu.
U celom svetu, pa i u Hrvatskoj, prisutna je tranzicija energetskog sektora prema čistijim tzv. zelenim tehnologijama. To je najvidljivije u elektroenergetskom sektoru u kojemu je u poslednjih nekoliko godina većina investicija vezana za izgradnju obnovljivih izvora energije.
„Za EBRD je ulaganje u obnovljive izvore energije ključno, stoga nam je drago što smo imali priliku da sarađujemo sa udruženjem Obnovljivi izvori energije Hrvatske i ostalim akterima u realizaciji ova dva važna projekta koji će pomoći da se Hrvatska stavi na kartu ulaganja svih međunarodnih i domaćih investitora i podržati zelenu tranziciju u Hrvatskoj“, rekla je Viktorija Zinčuk, direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj.
Republika Hrvatska postavila je ambiciozne ciljeve za veći udeo obnovljivih izvora energije i podstakla veliki interes za razvoj i ulaganje u vetroelektrane i solarne elektrane, a kako bi se to realizivalo, bitno je ulagati u elektroenergetsku mrežu, regulatorne i operativne promene.
„Vlada RH poboljšala je legislativu koja olakšava procese, između ostalog i nedavno donesenim novim Zakonom o tržištu električne energije i Zakonom o obnovljivim izvorima energije“, rekao je Ivo Milatić, državni sektetar u Ministarstvu privrede i održivog razvoja, naglasivši kako je već mnogo učinjeno, ali i da pred Vladom predstoji donošenje podzakonskih akata i akata za implementaciju, dok pred investitorima i svim ostalim akterima predstoji veliki posao za dobijanje energetskih odobrenja za izgradnju novih kapaciteta kako bi se dostigao cilj od 3.000 MW iz obnovljivih izvora energije do 2030. godine.
„U Hrvatskoj verovatno nema područja privredne delatnosti za koju vlada veći interes investitora od obnovljivih izvora energije. Trenutno je u razvoju više od 200 projekata, ukupne snage veće od 13.000 MW, što predstavlja ukupne potencijalne investicije verovatno i veće od 10 milijardi evra. Iako je jasno da se mnogi projekti neće do kraja realizovati, ipak je reč o izuzetno velikom i važnom investicijskom ciklusu“, rekao je Goran Majstorović iz Energetskog instituta Hrvoje Požar.
Pročitajte još:
„Celi državni energetski sektor, kao i javne komunalne kompanije, uglavnom su promene ka zelenim tehnologijama dočekale nespremne, zbog čega je realizovano znatno manje projekata od planiranog te se iznenada pojavilo skoro 15.000 MW zahteva za priključenje novih proizvodnih postrojenja u EES-u Hrvatske čije je vršno (maksimalno) opterećenje malo veće od 3.000 MW“, objasnio je Igor Kuzle s Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu.
Kako bi se nastavio trend investicija i bolja integracija obnovljivih izvora energije, potrebna su značajna ulaganja u izgradnju i modernizaciju prenosne infrastrukture. Predstavljeni „Akcioni plan za potrebna pojačanja elektroenergetske mreže u cilju integracije obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj“ analizira postojeće stanje hrvatskog elektroenergetskog sistema i ukazuje na glavne prepreke koje usporavaju integraciju obnovljivih izvora energije i predlaže mere za njeno ubrzanje kako bi od države, koja u poslednjih 10 godina svakodnevno uvozi oko 30 odsto električne energije, Hrvatska postala država izvoznica zelene električne energije.
Osim zakonodavnih i regulatornih izmena, studija sadrži i akcioni plan za tehničke, tehnološke i operativne mere, gde između ostaloga predlaže kako da HOPS i HEP ODS ubrzaju pojačanje mreže, mrežna ulaganja potrebna za prenosnu i distributivnu mrežu, tehničke zahteve za priključenje i pogon varijabilnih obnovljivih izvora energije, a na posletku i mere za jačanje ljudskih resursa i kapaciteta.
„Ovo su prve ovakve studije u Hrvatskoj i dokaz su izvrsnosti, a ova sinergija privrede i akademske zajednice, koja je inače retkost, pokazala se izuzetno kvalitetnom,“ rekla je Maja Pokrovac, direktorka udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), izrazivši zadovoljstvo i zahvalnost svim saradnicima na projektu, posebno EBRD-u koji je prepoznao važnost i potrebu za izradom ovih studija u Hrvatskoj, ali i prepoznao OIEH kao pokretača promena u sektoru.
„Drago mi je da najavim da smo u OIEH-u pokrenuli izradu dve nove studije o plutajućim elektranama i o agrosolarima, a njihovu će izradu opet finansirati EBRD,“ dodala je Pokrovac.
Izvor: OIE Hrvatska
