U poslednjim mesecima svedočili smo ubrzanju klimatske krize. Od šumskih požara, oluja, zemljotresa, poplava, do leda na Antarktiku koji je na najnižim nivoima od 1978. godine.
Centralno mesto u praćenju ovih promena zauzima GRID-Ženeva (Globalna baza podataka o resursima – Ženeva), kao deo Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Osnovana 1985. godine, ova institucija je plod partnerstva između Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) sa Švajcarskom saveznom kancelarijom za životnu sredinu i Univerzitetom u Ženevi. Glavni zadatak GRID-Ženeve je pretvaranje složenih podataka u razumljive informacije, sa posebnim naglaskom na predviđanje ekoloških problema. U saradnji sa 70 partnera, poput NASA-e, ovaj centar prati niz pokazatelja klimatskih promena, kao što su globalne temperature, požari i nivo CO2, navodi se na sajtu UNEP-a.
Jedan od primera je njihov rad na problemu vađenja peska, problem koji je dugo već zapostavljen. Vađenje peska iz okeana ima negativne ekološke posledice, što je GRID-Ženeva dokumentovala u nekoliko izveštaja.
PROČITAJTE JOŠ:
- VIŠE TEMPERATURE U OKEANIMA – EKSTREMNIJE VREMENSKE NEPRILIKE NA KOPNU
- OZONSKI OMOTAČ – ŠTIT PLANETE KOJI MORAMO ZAŠTITITI
- TOPLOTNI TALAS DONEO NOVE REKORDNE TEMPERATURE OKEANA
Vađenje peska je dakle globalni ekološki problem koji je često previđen. Pesak je, nakon vode, najčešće korišćen prirodni resurs na svetu. Masovno se koristi u različitim industrijama, naročito u građevinskoj industriji, kao komponenta betona. Svake godine globalno se troši oko 50 milijardi tona peska, prema nekim podacima. Način njegove ekstrakcije često je problematičan, i utiče na ekosistem. To su ogromne količine peska povučene sa morskog dna, što razara morski život – proces može uništiti habitate morskih organizama, uključujući mikroorganizme koji su ključni za prehranjivanje riba.
GRID-Ženeva se bavio problemom vađenja peska kako bi podigao svest o ovom problemu i promovisao održive prakse ekstrakcije peska. Njihovi izveštaji i analize pomogli su u ilustraciji štetnih efekata ovog procesa i potakli su diskusiju i akciju na međunarodnom nivou. Zbog njihovih napora, UN je usvojio rezoluciju koja se bavi ovim pitanjem.
Razvili su, i u septebru pustili u rad, novu platformu za praćenje velikih brodova koji iskopavaju pesak u vodenim ekosistemima – platforma je otkrila da se između 4 i 8 milijardi tona peska i drugih sedimenata pomera ili izvlači iz svetskih okeana.
Energetski portal
