Globalna temperatura mora oborila rekord – šta to znači za klimu?

Globalna temperatura površine mora dostigla je rekordne vrednosti za ovo doba godine, pokazuju podaci evropske službe za praćenje klime i okeana Kopernikus. Naučnici upozoravaju da bi nastavak zagrevanja okeana, u kombinaciji s razvojem klimatskog fenomena El Ninjo, mogao dovesti do novih temperaturnih rekorda i češćih ekstremnih vremenskih pojava širom sveta.

Prosečna globalna temperatura površine mora 21. juna iznosila je 20,86 °C, što je neznatno više od prethodnih rekorda iz 2023. i 2024. godine. Podaci evropske službe Kopernikus za praćenje okeana (Copernicus Marine Service) pokazuju još višu vrednost od 21,0 °C, čime je potvrđen novi rekord za ovaj period godine.

Stručnjaci ističu da se ovakav razvoj događaja uklapa u prognoze povezane s početkom El Ninjo uslova u ekvatorijalnom Pacifiku, koje je početkom juna potvrdila Svetska meteorološka organizacija (WMO). El Ninjo predstavlja prirodni klimatski fenomen koji utiče na zagrevanje površine Tihog okeana, ali i na promene vremenskih obrazaca na globalnom nivou.

Podaci pokazuju da su tokom poslednje tri godine temperature okeana izvan polarnih područja (između 60° severne i 60° južne geografske širine) bile između 0,35 i 0,73 °C više od dugoročnog proseka. U junu ove godine ta odstupanja su dostigla najviše vrednosti zabeležene za ovo doba godine.

Pročitajte još:

• Rekordni toplotni talas zahvatio Evropu, WMO upozorava na još ekstremnije dane
• Do 2050. skoro polovina sveta biće suočena sa ekstremnom vrućinom
• Istraživanje u 157 zemalja otkriva kako vrućina utiče na mentalno stanje

U Kopernikusovim službama navode da trenutni trend može ukazivati na početak nove faze klimatskog sistema, u kojoj bi se, uz El Ninjo, mogli beležiti novi temperaturni rekordi i u okeanu i u atmosferi.

Topliji okeani imaju značajne posledice na globalni klimatski sistem. Više temperature mora povećavaju isparavanje i količinu vlage u atmosferi, što može dovesti do jačih oluja, intenzivnijih padavina i povećanog rizika od poplava. Istovremeno doprinose porastu nivoa mora, ubrzanom topljenju ledenih masa i dodatnom stresu za morske ekosisteme.

Stručnjaci upozoravaju i na češće morske toplotne talase – periode neuobičajeno visokih temperatura mora koji mogu ozbiljno ugroziti riblji fond, koralne grebene i obalne ekonomske aktivnosti.

Naučnici Kopernikusa nastavljaju pažljivo da prate razvoj situacije kako bi utvrdili da li je reč o kratkoročnom odstupanju ili početku dugotrajnijeg trenda rekordno toplih svetskih okeana.