Gde je Srbija kada je reč o upravljanju hemikalijama

Hemikalije su neizostavan deo savremenog života, ali njihova bezbedna upotreba predstavlja jedan od najvećih izazova u oblasti zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Iako je Srbija u velikoj meri uskladila zakonodavstvo s evropskim propisima, brojni problemi i dalje opterećuju sistem – od nedovoljne institucionalne koordinacije do nedovoljne kontrole proizvoda koji sadrže opasne supstance. O tome koliko smo zaista zaštićeni od štetnih hemikalija, šta za Srbiju znači ratifikacija Minamata konvencije o živi i koje su ključne preporuke za unapređenje sistema, razgovarali smo sa Jasminkom Ranđelović, magistrom biohemije i programskom menadžerkom organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije – ALHem.

Kada govorimo o upravljanju hemikalijama, gde se danas nalazi Srbija u odnosu na evropske standarde i šta biste izdvojili kao glavna uska grla sistema?

– Srbija, kao država-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, u oblasti upravljanja hemikalijama ostvarila je zadovoljavajući stepen usaglašenosti zakonodavstva sa relevantnim propisima EU. Podzakonski akti se kontinuirano usklađuju s izmenama evropskih uredbi sa kojima je harmonizovano domaće zakonodavstvo, iako bi dinamiku tog procesa trebalo dodatno ubrzati, što je otežano usled ograničenih administrativnih i stručnih kapaciteta nadležnih institucija.

Međutim, upravljanje hemikalijama ne podrazumeva samo usvajanje propisa. Ono zahteva integrisani pristup koji povezuje institucionalnu koordinaciju, efikasan inspekcijski nadzor, dostupnost podataka i donošenje odluka zasnovanih na proceni rizika. Upravo u tom delu Srbija se i dalje suočava sa značajnim izazovima.

Glavna uska grla sistema ostaju strukturne prirode. Nedovoljna koordinacija institucija, nejasno razgraničenje nadležnosti i ograničeni inspekcijski kapaciteti i dalje umanjuju efikasnost kontrole tržišta i dosledno sprovođenje propisa.

Istovremeno, javnosti nisu u dovoljnoj meri dostupni podaci o hemikalijama na tržištu, rezultatima nadzora, sprovedenim projektima i realizaciji obaveza koje proizlaze iz međunarodnih konvencija u ovoj oblasti. To otežava praćenje stvarnih efekata politika upravljanja hemikalijama i smanjuje poverenje građana u sistem.

U narednom periodu prioritet bi trebalo da bude dalji razvoj integrisanog sistema upravljanja hemikalijama, sa fokusom na bolju međuinstitucionalnu saradnju, veću dostupnost informacija o hemijskim rizicima, smanjenje upotrebe najopasnijih supstanci i jačanje preventivnih mehanizama kontrole radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

U FOKUSU:

• Sektor OIE u Srpskoj između razvoja i regulatornih neizvesnosti
• Jasna struktura – prepoznatljiva vrednost
• Procredit banka – održivost počinje iznutra

Srbija je krajem 2024. godine ratifikovala Minamata konvenciju o živi, deset godina nakon potpisivanja. Koliko je taj korak važan i šta će u praksi značiti za državu, privredu i građane?

– Srbija je krajem 2024. godine ratifikovala Minamata konvenciju o živi, deset godina nakon njenog potpisivanja. Usvajanje ove konvencije predstavlja važan institucionalni korak, jer Srbija time formalno potvrđuje obavezu postepenog smanjenja i eliminacije upotrebe žive, jedne od najtoksičnijih supstanci po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ratifikacija Minamata konvencije nije samo pitanje međunarodnih obaveza već i pitanje zaštite građana od izloženosti živi kroz proizvode, otpad i zagađenje životne sredine.

Ipak, ključni izazov nije u samoj ratifikaciji, već u njenoj doslednoj primeni. U praksi, to podrazumeva unapređenje upravljanja otpadom koji sadrži živu, identifikaciju potencijalno kontaminiranih lokacija i postepeno smanjenje prisustva žive u industrijskim procesima i proizvodima. Za privredu to znači tehničko prilagođavanje i primenu bezbednijih alternativa, dok za građane dugoročno znači smanjenje izloženosti jednom od najopasnijih teških metala.

Poseban značaj konvencije ogleda se u zaštiti stanovništva od proizvoda koji sadrže živu. Predviđeno je postepeno ograničavanje i eliminisanje prisustva žive u različitim proizvodima široke potrošnje, gde god postoje bezbednije alternative, kao što su termometri, određeni merači krvnog pritiska, fluorescentne sijalice, baterije i zubni amalgam. Time se podstiče prelazak na bezbednija rešenja i smanjuju emisije ove izuzetno toksične supstance u životnu sredinu. Istovremeno se smanjuje rizik od izlaganja građana živi kroz svakodnevnu upotrebu proizvoda, ali i kroz neadekvatno odlaganje otpada koji je sadrži.

Ratifikacija je važna i zato što podrazumeva razvoj sistema praćenja emisija i ispuštanja žive, unapređenje informisanja javnosti i sprovođenje mera zaštite posebno osetljivih grupa stanovništva, kao što su deca i trudnice. Da bi koristi od ratifikacije bile vidljive u praksi, neophodno je obezbediti transparentno izveštavanje o sprovođenju preuzetih obaveza, kao i adekvatne administrativne i finansijske kapacitete za njihovu realizaciju.

U izveštaju se navodi da Srbija još nije u potpunosti uskladila propise sa EU REACH regulativom, uključujući zabranu mikroplastike i određenih opasnih supstanci. Koliko ovakva kašnjenja utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, ali i na evropske integracije Srbije?

– Kašnjenje u usklađivanju sa EU REACH regulativom znači da Srbija još uvek ne prati u potpunosti dinamiku evropskog sistema upravljanja hemikalijama, koji se kontinuirano ažurira na osnovu novih naučnih saznanja i procene rizika.

U pojedinim oblastima došlo je do napretka, poput uvođenja ograničenja mikroplastike u određenim proizvodima, pre svega u delovima kozmetike i detergentima. Međutim, za razliku od EU REACH regulative 2023/2055, koja uvodi širok i sistemski pristup zabrani namerno dodate mikroplastike u velikom broju proizvoda – od kozmetike i đubriva do sportskih terena i industrijskih materijala – u Srbiji je pristup još uvek parcijalan i ograničen na pojedine kategorije proizvoda.

S aspekta zdravlja i životne sredine, ovo kašnjenje znači vremenski jaz između trenutka kada se određena supstanca prepozna kao rizična na nivou EU i trenutka kada se ista mera primeni u Srbiji. Taj jaz može rezultirati dužim periodom izloženosti stanovništva i životne sredine supstancama koje su već zabranjene ili ograničene u EU.

U kontekstu evropskih integracija, usklađivanje sa REACH regulativom jedno je od ključnih merila u Poglavlju 27, jer pokazuje ne samo pravnu već i institucionalnu sposobnost sistema da prati evropske standarde zaštite zdravlja i životne sredine u realnom vremenu. Zato se REACH ne posmatra samo kao tehničko pitanje već kao pokazatelj koliko je sistem upravljanja hemikalijama u praksi usklađen i operativan.

Intervju vodila: Milena Maglovski