U regionima Karpata, Balkana i Dinara sprovodi se projekat ForestConnect, koji je usmeren na zaštitu i očuvanje ekoloških koridora velikih zveri – poput medveda, vukova i risova. Projekat omogućava slobodno kretanje ovih životinja između različitih zaštićenih područja i država, čime se doprinosi očuvanju biodiverziteta i jača otpornost šumskih ekosistema na klimatske promene.
Kroz saradnju, preko 20 partnera iz sedam zemalja – Srbije, Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Ukrajine, Slovačke i Austrije – razvijaju se novi alati i metode za praćenje velikih zveri, unapređuje upravljanje šumskim staništima i sprovode mere koje podstiču suživot ljudi i divljih životinja. Projekat je finansiran kroz program Interreg VI-B Danube Region, uz sufinansiranje Evropske unije, a realizacija je započeta početkom 2024. godine i planirano je da traje do juna 2026.
ForestConnect u Srbiji i regionu
Kada je reč o Srbiji, aktivnosti se sprovode u Parku prirode Stara planina, koji je deo prekograničnog koridora sa Bugarskom. Na terenu se sprovode istraživanja, sade se autohtone biljke koje obezbeđuju hranu za medvede, a kamere se postavljaju na teško dostupnim lokacijama kako bi se pratilo njihovo kretanje. Ekološki koridori se sastoje od jezgra u kojem velike životinje žive, koridora za traženje hrane i partnera, malih oaza koje im pomažu da prelaze nepristupačne terene, i zaštićenih zona gde ih čuvamo od spoljašnjih uticaja.
Pročitajte još:
- Za još osam zaštićenih područja obezbeđena nova tranša subvencija
- EEA: Priroda u Evropi u opasnosti, 80 odsto zaštićenih staništa ugroženo
- Projekat zaštite Donje Neretve – sprečavanje prodora morske vode i očuvanje plodnog tla
U Crnoj Gori, u okviru projekta ForestConnect, važan trenutak zabeležen je u junu ove godine. Naime, u Nacionalnom parku Durmitor uhvaćen je i GPS/GSM ogrlicom obeležen medved. Ovaj je sproveo stručan tim iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP), uz podršku Nacionalnog parka Durmitor i Parka prirode Piva. Prvi podaci praćenja pokazali su da je ovaj medved prešao kanjon Tare i nastavio kretanje prema severoistoku Crne Gore. CZIP planira da do kraja 2025. godine označi još jednog medveda u okviru ovog istraživanja. Pored toga, u Nacionalnom parku Prokletije postavljeni su foto-zamke i hranilice za medvede, čime je već obezbeđen prvi uvid u faunu tog područja.
Svetski fond za prirodu (WWF) ima posebnu ulogu u realizaciji projekta u svakoj od država, kroz koordinaciju i podršku. Na primer, WWF Bugarska sprovodi kampanju za podizanje svesti na društvenim mrežama, kako bi ljudi naučili kako da se ponašaju prilikom susreta sa medvedima. Jedan od glavnih razloga zbog kojih medvedi silaze među ljude je nedostatak hrane u šumi – između 70 i 90 odsto njihove ishrane u Bugarskoj je biljnog porekla. Na primer, rani mraz u proleće uništio je voće, a godina nije povoljna ni za žir. Takođe, očekuje se topla ili nestabilna zima, pa medvedi možda neće hibernirati.
Projekat ForestConnect pokazuje koliko je važno da ljudi razumeju šta se dešava i zbog čega su životinje ugrožene. Partneri projekta zajednički rade – neki kroz podizanje svesti, drugi na terenu, kako bi očuvali velike zveri i njihove ekološke koridore.
Katarina Vuinac
