U Kanadu je juče stigao teretni brod s tonama kanadskog otpada koji je godinama bio uskladišten na Filipinima.
Povratak otpada u zemlju nastanka je epilog diplomatske krize između Manile i Otave, i naglašava želju azijskih zemalja da više ne budu deponija za ceo svet.
Brod „Ana Mersk“ je na terminal Cavasen kod zapadnog Vankuvera dovezao 69 kontejnera smeća, saopštili su lokalni zvaničnici. Taj otpad je pretovaren u kamione na putu za specijalizovane spalionice.
Taj otpad je na Filipinima bio šest godina i u središtu diplomatske krize s Kanadom. Konflikt seže u period 2013-2014, pošto je jedna kanadska kompanija poslala kontejnere označene kao „plastični otpad koji se može reciklirati“. Oni su zapravo sadržali sve vrste otpada, od kojih su se neki raspadali, uključujući i kućni otpad, čak i pelene.
Deo tog tereta je prerađen, ali većina je trulila u filipinskim lukama.
Spor se pretvorio u otvorenu krizu kada je predsednik Filipina Rodrigo Duterte zapretio da će u aprilu ove godine „proglasiti rat“ s Kanadom, ako ne vrati kontejnere, a potom je u maju pozvao ambasadora svoje zemlje u Otavi na konsultacije. Ubrzo je Otava najavila brzu „repatrijaciju otpada“, osiguravši da se „sigurno i ekološki ispravno odlaganje obavi u Kanadi do kraja leta 2019“.
Otava je takođe promenila svoje propise da bi sprečila budući izvoz takvog materijala bez dozvole. Ipak, zvaničnici Malezije su u maju kritikovali Kanadu pošto je jedna privatna kompanija u Kuala Lumpur poslala kontejner s plastičnim otpadom iz prodavnica hrane.
Industrijski razvijene zemlje imaju problema sa odlaganjem plastičnog otpada, jer ga je Kina, koja ga je nekada prihvatala, to prestala prošle godine, navodeći zabrinutost za svoju životnu sredinu.
Primer Pekinga je pratilo nekoliko zemalja Jugoistočne Azije, ali su ogromne količine otpada ipak otpremljene u Maleziju ili Indoneziju.
Po zvaničnoj studiji, Kanada proizvodi više otpada po glavi stanovnika nego zemlje sa sličnim životnim standardom Sjedinjene Države ili Japan.
„Rešenje je drastično smanjiti količinu otpada koji proizvodimo, posebno plastični otpad“, kaže Vito Buonsante, šef organizacije za zaštitu okoline u Torontu.
Izvor: Beta
