Industrija čelika u Evropi suočava se sa ozbiljnim i višeslojnim izazovima. Usled zahteva za smanjenjem štetnih emsija, ovo je postala jedna od najviše pogođenih grana privrede, kada su u pitanju zahtevi za primenom zelenih tehnologija. Tradicionalna proizvodnja čelika i dalje se oslanja na ugalj i visoke peći, čime doprinosi značajnom zagađenju – čak 7 do 9 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji.
Pored toga, sektor trpi zbog zastarele infrastrukture, nedovoljnog korišćenja reciklažnog potencijala i zavisnosti od uvoza sirovina i fosilnih goriva. Iako tehnologije za proizvodnju tzv. zelenog čelika već postoje, njihov razvoj usporavaju visoki troškovi, manjak političke podrške i izostanak ekonomskih podsticaja koji bi ih učinili konkurentnim na tržištu.
Pročitajte još:
- Električni automobili uštedeće EU 20 miliona tona CO2 – izazov ostaju vazdušni i brodski saobraćaj
- EU pojednostavljuje pravila na polju održivosti – šta su novi predlozi?
- Dinamičan rast zaposlenosti u sektoru ekologije unutar EU
U tom kontekstu, Evropska komisija je 19. marta 2025. godine objavila Akcioni plan za čelik i metale (Steel and Metals Action Plan – SMAP), koji se čekao od strane mnogih u okviru EU, kako bi se postavio strateški okvir za održivu tranziciju sektora. Plan iako prepoznaje važnost cirkularne ekonomije, ostaje bez konkretnih mera, ciljeva i obaveza koje bi zaista pokrenule industriju u pravcu dekarbonizacije, kako se navodi na sajtu Evropskog biroa za životnu sredinu.
U okviru njega ne predviđaju se obavezni planovi transformacije za svaku čeličanu, ne obustavljaju se investicije u visoke peći, niti se više govori o obnovljivom vodoniku – ključnom resursu za proizvodnju zelenog čelika. Tako plan ostavlja evropski čelični sektor u statusu quo i propušta priliku da bude prekretnica ka održivoj i konkurentnoj budućnosti.
Energetski portal
