Uspeh aukcija u Poljskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i Samit Severnog mora u Hamburg, doneli su novi zamah evropskom sektoru energije vetra na moru (offshore). Tom prilikom zemlje Severnog mora obavezale su se da će obezbediti dvostrane ugovore za razliku u ceni (CfD) za 10 GW energije vetra na moru godišnje u periodu od 2031. do 2040. godine, kao i da će ukloniti regulatorne prepreke za ugovore o otkupu električne energije (PPA). Istovremeno, evropska industrija vetra najavila je mobilizaciju jednog biliona evra ekonomske aktivnosti u Evropi, otvaranje 91.000 novih radnih mesta i ulaganje od 9,5 milijardi evra u lanac vrednosti, uključujući proizvodnju, lučku infrastrukturu i specijalizovana plovila.
Ipak, pitanje jačanja kapaciteta luka i specijalizovanih plovila ostaje prioritetno kako bi se ostvareni pomaci mogli da se održe i u narednim godinama. Njihov značaj ogleda se u tome što predstavljaju ključnu kariku evropskog lanca snabdevanja za energiju vetra na moru.
Zbog toga je Evropska komisija predstavila dve nove inicijative – EU Ports Strategy i EU Maritime Industrial Strategy – usmerene na razvoj i modernizaciju lučke i pomorske infrastrukture.
Prema podacima organizacije WindEurope, kapacitet evropskih luka već zaostaje za potražnjom, pa je pored 4,7 milijardi evra već uloženih u prethodnim godinama potrebno dodatnih 2,1 milijardu evra investicija.
Pročitajte još:
- Svet u 2025. godini ugovorio 215 GW vetroturbina
- Nove aukcije za OIE: Velika Britanija dodaje 1,3 GW kapaciteta vetroelektrana
- EU otvorila istragu o stranim subvencijama u sektoru vetra – jedna kineska kompanija u fokusu
EU Ports Strategy prepoznaje potrebu za novim ulaganjima i poziva države članice da modernizaciju lučke infrastrukture usklade sa razvojem projekata energije vetra na moru. Strategija predviđa brže izdavanje dozvola za proširenje luka, dok bi lučka elektroenergetska infrastruktura trebalo da dobije status projekta od preovlađujućeg javnog interesa. Istovremeno, države članice se pozivaju da ubrzaju priključenje na mrežu i unaprede elektrifikaciju luka, iako se naglašava da bez dodatnih finansijskih sredstava ovi koraci neće biti dovoljni.
EU Maritime Industrial Strategy usmerena je na jačanje i zaštitu evropske brodograđevinske industrije kroz obezbeđivanje ravnopravnih uslova konkurencije sa brodogradilištima van Evrope. EU planira da prati politike drugih zemalja kako bi prepoznala moguće nepoštene trgovinske prakse, dok se kroz koordinisane javne narudžbine i brže dozvole za modernizaciju brodogradilišta nastoji obezbediti stabilna potražnja. Organizacija WindEurope podržava ove mere, ali upozorava da su potrebna i dodatna finansijska sredstva.
Strategija takođe podstiče razvoj plovila za offshore vetroparkove, sa fokusom na segmente visoke vrednosti u kojima Evropa već ima snažan industrijski potencijal, poput brodova za podršku offshore operacijama i plovila za polaganje podmorskih kablova. U tom cilju biće formirana i Alijansa za industrijski pomorski lanac vrednosti koja će identifikovati nove poslovne prilike za evropsku pomorsku industriju.
Ujedno, poslednji događaji ponovo su pokazali ranjivost evropskog energetskog sistema na geopolitičke šokove. Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su za više od 40 odsto nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku 28. februara, dostigavši najviši nivo od 2023. godine, što dodatno utiče na konkurentnost evropske industrije.
U tom kontekstu, energija vetra na moru smatra se jednom od ključnih opcija za smanjenje zavisnosti Evrope od skupog i nestabilnog uvoza fosilnih goriva, zaključuje WindEurope.
Energetski portal
