Ako se realizuju planovi po kojima je mali broj elektrana na ugalj u Evropi privremeno stavljen u stanje pripravnosti, to bi uvećalo godišnje emisije u EU za gotovo zanemarljivih 1,3 odsto, čak i uz najgori scenario u kome one rade na najvišim nivoima, procenju u nezavisnom institutu za oblast energetike Ember.
Nemačka, Austrija, Francuska i Holandija nedavno su najavile da planiraju da povećaju proizvodnju energije iz uglja u slučaju da stanu isporuke ruskog gasa.
Analiza Embera pokazala je da su u stanje pripravnosti stavljene elektrane na ugalj kapaciteta 14 GW dodajući 1,5 odsto ukupnom instaliranom kapacitetu proizvodnje električne energije (920 GW).
Najviše je u Nemačkoj, koja je odobrila rezervni kapacitet od 8 GW u sklopu zakona o obezbeđenju zamenskih elektrana usvojenog 8. jula.
Čak i prema najgorem scenariju, gde bi te elektrane na ugalj radile tokom 2023. sa faktorom opterećenja od 65 odsto, one bi proizvele 60 TWh struje, što je dovoljno za napajanje Evrope oko nedelju dana.
Gledano iz perspektive promena klime, neto dodatna emisija CO2 u 2023. bila bi oko 30 miliona tona ili 1,3 odsto ukupne emisije CO2 u EU u 2021. i 4 odsto godišnje emisije u sektoru energetike.
Pročitajte još:
Dugoročno gledano, ugalj nema budućnost u Evropi, navodi se u saopštenju Embera i dodaje da nijedna zemlja nije odustala od obaveze da postepeno izbaci ugalj iz upotrebe najkasnije do 2030.
Kako se ističe, tekuća kriza deluje na ubrzanje evropske tranzicije na čistu energiju.
Podseća se da je u maju Evropska komisija objavila ažurirani dokument RipauerIJu (REPowerEU) u koji je uključeno povećanje energije iz uglja (+105 TWh) i smanjenje iz gasa (-240 TWh) bez narušavanja klimatskih ciljeva EU.
Emberove analize pokazuju da će na bazi ciljeva iz plana RipauerIJu obnovljivi izvori učestvovati sa 69 odsto u proizvodnji električne energije do 2030.
Analitičarka Embera Sara Braun rekla je da se Evropa našla u ovoj situaciji zbog ranijih grešaka u energetici.
„Uprkos znacima upozorenja, članice EU ignorisale su rizike preterane zavisnosti od uvoznog gasa i zanemarivanja potrebe da ga brzo zamene domaćim obnovljivim izvorima“, rekla je Braun.
Kako je dodala, EU se zbog toga suočava sa teškom odlukom da se privremeno oslanja na ugalj dok znatno povećava upotrebu čiste energije.
Izvor: EURACTIV /Beta
