Povećanje cena struje i gasa započelo je i pre dešavanja između Rusije i Ukrajine, a nagli porast zabeležen je u drugoj polovini 2022. godine, međutim sada dolazi do njene stabilizacije.
Kako bi se ublažio pritisak na potrošače, EU je sprovodila različite mehanizme, među kojima su bile i subvencije.
U prvoj polovini 2023. godine, prosečne cene električne energije za domaćinstva u EU nastavile su da pokazuju rast u poređenju sa istim periodom 2022. godine, sa 25,3 evra za 100 kWh na 28,9 evra za 100 kWh. Prosečne cene gasa su takođe porasle u poređenju sa istim periodom 2022. godine, sa 8,6 evra za 100 kWh na 11,9 evra za 100 kWh u prvoj polovini 2023.
Cena bez poreza na struju i prirodni gas je u padu. Države, delimično, povlače svoje mere podrške. Kao rezultat toga, cene krajnjih kupaca sa porezima su nešto veće od prethodnog referentnog perioda, piše Eurostat.
Pročitajte još:
- EU RAZMATRA PRODUŽENJE OGRANIČENJA CENE GASA
- USPONI I PADOVI – BUDUĆNOST GLOBALNE POTRAŽNJE ZA GASOM
- KAKO DA SE SMANJI „STRUJNI UDAR“ NA RAČUNE GRAĐANA U GREJNOJ SEZONI, STRUČNJACI IMAJU PREPORUKE
U prvoj polovini 2023. godine, udeo poreza u računima za električnu energiju i gas se smanjio u poređenju sa prvom polugodištem 2022. godine. Udeo poreza u računima za električnu energiju smanjen je sa 23 odsto na 19 odsto, što je smanjenje od četiri odsto, a kada je reč o računima za gas, udeo poreza je smanjen sa 27 odsto na 19 odsto, što predstavljanje smanjenje od osam odsto. Države članice EU, uvele su vladine subvencije, olakšice ili smanjenje poreza i taksi kako bi ublažile visoke troškove energije.
Cene električne energije su porasle u 22 zemlje EU u prvoj polovini 2023. godine, u poređenju sa istim periodom 2022. godine. U nacionalnoj valuti, najveći porast cena (+953 odsto) zabeležen je u Holandiji. Ovaj porast je povezan s nekoliko faktora: poreske olakšice iz 2022. godine nisu nastavljene u 2023. godini, a istovremeno su se porezi na električnu energiju za domaćinstva udvostručili. U 2023. godini će biti uveden maksimalni cenovni prag, što će značajno smanjiti cene na svim nivoima. Veliki porasti u nacionalnoj valuti takođe su zabeleženi u Litvaniji za 88 odsto, Rumuniji za 77 odsto i Letoniji za 74 odsto.
Veliki pad cena u nacionalnoj valuti zabeležen je u Španiji za 41 odsto, a sledi Danska sa smanjenjem od 16 odsto. Manji padovi su prijavljeni u Portugalu šest odsto, Malti tri odsto i Luksemburgu s gotovo nulom, 0.4 odsto.
Izraženo u evrima, prosečne cene električne energije za domaćinstva u prvoj polovini 2023. bile su najniže u Bugarskoj sa 11,4 evra za 100 kWh, Mađarskoj sa 11,6 evra i Malti sa 12,6 evra, a najviše u Holandiji sa 47,5 evra, Belgiji sa 43,5 evra, Rumunija sa 42,0 evra i Nemačkoj sa 41,3 evra.
Cene gasa rastu u skoro svim članicama EU, pa je tako između prve polovine 2022. i prve polovine 2023. godine, cena gasa porasla u 20 od 24 članice EU koje prijavljuju ove cene.
Cene gasa u nacionalnim valutama, najviše su porasle u Letoniji za 139 odsto, Rumuniji za 134 odsto, Austriji za 103 odsto, zatim Holandiji za 99 odsto i Irskoj za 73 odsto. Na drugom kraju su bile Estonija, Hrvatska i Italija koje su zabeležile pad između 0,6 odsto i 0,5 odsto, dok je u Litvaniji cena ostala nepromenjena.
Izraženo u evrima, prosečne cene gasa za domaćinstva u prvoj polovini 2023. bile su najniže u Mađarskoj i to 3,4 evra za 100 kWh, Hrvatskoj 4,1 evra i Slovačkoj 5,7 evra, a najviše u Holandiji sa 24,8 evra, Švedskoj sa 21,9 evra i Danska sa 16,6 evra.
Energetski portal
