Savet je usvojio pet zakona koji će Evropskoj uniji omogućiti da se emisije gasova sa efektom staklene bašte u glavnim sektorima privrede smanje, uz efikasnu podršku najugroženijim građanima i mikro preduzećima, ali i sektora koji su izloženi curenju ugljenika.
Ovi zakoni deo su paketa Fit for 55, kojim EU želi da smanji svoje neto emisije staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, u poređenju sa niovima iz 1990, kao i da do 2050. postigne klimatsku neutralnost.
Ranije smo pisali o Sistemu trgovanja emisijama (EU ETS), šta je i koji su njegovi nedostaci. Prisećanja radi, to je tržište ugljenika koje je zasnovano na sistemu ograničavanja i trgovine emisionim jedinicama za energetski intenzivne industrije, sektor proizvodnje električne energije i sektor vazduhoplovstva.
Odlukom Saveta povećava se ambicija smanjenja emisija do 2030. godine u navedenim sektorima na 62 odsto u odnosu na nivoe iz 2005. godine. Pored ovih sektora, po prvi put biće uključene i emisije iz pomorskog saobraćaja, ali postepeno.
Pročitajte još:
- UVOĐENJE MEHANIZMA ZA PREKOGRANIČNO PRILAGOĐAVANJE UGLJENIKA – ZAŠTO SISTEM ZA TRGOVINU EMISIJAMA EU NIJE BIO DOVOLJAN?
- EU: PREDLOZI ZA SMANJENJE SUPSTANCI KOJE OŠTEĆUJU OZONSKI OMOTAČ
- EVROPSKI PARLAMENT USVOJIO NOVU UREDBU SA CILJEM BORBE PROTIV GLOBALNOG KRČENJA ŠUMA
To znači da će deo velikih plovila biti odmah uključen u EU ETS, dok će drugi deo brodova prvobitno biti uključen u Sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV), kako bi im se ostavilo vreme za prilagođavanje i kasniju uspešnu implementaciju EU ETS. Ostale emisije, metan i N20 u MRV uredbu biće uključene od 2024, a u EU ETS od 2026. godine.
Uspostavljen je i novi, odvojeni sistem trgovanja emisijama za zgrade, drumski saobraćaj i dodatne sektore, uglavnom male industrije, kako bi se osigurala ekonomična smanjenja emisija u ovim sektorima, za koje se do sada pokazalo da je teško dekarbonizovati, navodi se na zvaničnom sajtu Saveta.
Takođe, besplatne emisije za sektor vazduhoplovstva postepeno će se ukidati, a obezbediće se i podsticaji za prelazak aviona sa korišćenja fosilnih goriva.
O Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), takođe smo ranije pisali, a uveden je kao dopuna EU ETS. Naime, propust je napravljen jer su izostavljene zemlje izvan EU, koje nemaju dovoljno snažne mere u vezi sa gasovima staklene bašte. Zbog toga su kompanije EU svoju proizvodnju premeštala u te zemlje, a iz njih su mogli i da se uvoze u EU proizvodi koji imaju veliki ugljenični otisak.
Do kraja 2025. godine CBAM će se primjenjivati samo kao obaveza izvještavanja, a od 2026. godine prestaje probni period. U narednih devet godine od tog trenutka, odnosno do 2034, biće ukinute besplatne dozvole za sledeće sektore – cement, aluminijum, đubriva, proizvodnja električne energije, vodonik, gvožđe i čelik i još neke. Na ovaj način promoviše se uvoz robe iz drugih zemalja u EU, ako onih preduzeća koja ispunjavaju visoke klimatske standard, što ujedno podstiče preduzeća izvan EU da podržavaju klimatske napore Evropske unije.
Na kraju, Savet je usvojio i zakon vezan za Fond za socijalnu klimu, koji će koristiti zemlje članice za finansiranje mera i investicija za podršku ugroženim domaćinstvima, mikro preduzećima i korisnicima transporta i pomoći im da se izbore sa uticajem sistema trgovine emisijama na cene za zgrade, drumski transport i dodatne sektore.
Fond će se finansirati iz prihoda uglavnom od novog sistema trgovanja emisijama do maksimalnog iznosa od 65 milijardi evra, koji će biti dopunjen nacionalnim doprinosima. Osnovan je privremeno u periodu od 2026 do 2032. godine.
Energetski portal
