Nacionalni energetski i klimatski planovi zemalja Evropske unije za period od 2021. do 2030. godine (NECPs), dogovoreni su u okviru paketa Čiste energije za sve Evropljane (eng Clean energy for all Europeans package), koji je usvojen kako bi se pomoglo dekarbonizaciji energetskog sistema Evropske unije u skladu sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora (eng European Green Deal).
Nacionalni planovi usmeravaju države članice na pet važnih stvari – dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje tržište energije, kao i istraživanje, inovacije i konkurentnost.
Države članice, trebalo je da Evropskoj komisiji dostave svoje konačne NECPs-a do decembra 2019. godine. U narednom periodu Evropska komisija je objavila tehničku procenu izveštaja o napretku NECPs-a, a zatim i dodatne procene o ažuriranim nacionalnim planovima, kao i pojedinačne procene i preporuke koje su sprecifične za svaku zemlju.
Prema podacima Solar Power Europe, iako je trebalo da dostave do leta 2023. godine, države članice su sada predale nacrte ažuriranih Nacionalnih energetskih i klimatskih planova. Novi planovu predstavljaju nacrt ažuriranih NECPs-a koje je Komisija prihvatila 2019. godine. Do sada ih je predalo 26 od 27 zemalja, dok je Austrija dostavljanje stavila na neodređeno vreme.
Kako se navodi, u pogledu solarne energije, u ponderisanom proseku, ažurirani NECPs predstavljaju povećanje ambicije za ovaj obnovljivi izvor za 87 odsto u poređenju sa postavljenim planovima iz 2019. godine.
Pročitajte još:
- EVROPSKA SOLARNA POVELJA POSTAVLJA AKCIJE ZA PODRŠKU RAZVOJU SOLARNE ENERGIJE
- EVROPSKA SOLARNA INDUSTRIJA PRED IZAZOVOM – PREDLOŽENE HITNE MERE ZAŠTITE PROIZVOĐAČA EU
- 30. SOLARNA ELEKTRANA SA UDELOM GRAĐANA U BEČU
Neke od država koje se ističu jesu Litvanija koja je povećala ciljeve za pet puta, Irska za 10, dok je Poljska svoj cilj utrostručila. Tu su i Finska, Portugal, Slovenija i Švedska koje su više nego udvostručile ciljeve. Na kraju, Španija se povećala svoj cilj za 95 odsto.
Evropska komisija navodi da uzimajući u potpunosti u obzir preporuke o nacrtima planova, članice treba konačne ažurirane nacionalne planove da dostave do 30. juna 2024. godine.
Ono što se ističe kao zabrinutost, jeste što iako je došlo do povećanja u ambicijama, ovi ažurirani planovi nisu dovoljno posvećeni investicijama koje su potrebne za razvoj mreže, fleksibilnosti i digitalizacije. Većina država članica u planovima makar delimično spominje fleksibilnost, ali su samo četiri postavile stvarni cilj za fleksibilnost.
Kada je reč o skladištenju energije, devet zemalja postavilo je ciljeve koji su u vezi sa kapacitetom skladištenja energije, odnosno njihovom izgradnjom. Neke od njih, otišle su i korak dalje te su postavile specifične ciljeve za skladištenje energije u baterijama ili, na primer, za skladištenje na niovu domaćinstava. Ipak, većina ostalih članica Evropske unije nije postavila konkretnije ciljeve i planove koji bi omogućili da se obnovljiva energija koristi 24/7.
Takođe, samo su Francuska i Malta postavile plan investicija za svoju distributivnu elektroenergetsku mrežu.
Prema podacima Solar Power Europe, trenutne ambicije Evropske unije kada je reč o instalisanim kapacitetima solarnih elektrana do 2030. godine, razlikuju se u odnosu na ciljeve postavljene u okviru EU Solarne strategije (eng EU Solar Strategy) i potencijala industrije, odnosno i dalje nisu u skladu sa njima.
Države članice imaju rok do 30. juna da ažuriraju svoje planove, pre nego što budu konačno prihvaćeni.
Katarina Vuinac
