Zakon o neto nulti industrije (eng. Net-Zero Industry Act), dobio je konačno odobrenje od Saveta Evropske unije. Reč je o usvajanju uredbe o uspostavljanju okvira mera za jačanje ekosistema za proizvodnju tehnologije sa neto nultom emisijom u Evropi.
Kako se navodi, ovo predstavlja poslednji korak u procesu donošenja odluke, a cilj je podstaći industrijsko uvođenje tehnologije koja neće proizvoditi emisije, kako bi se postigli klimatski ciljevi Evropske unije. Zamišljeno je da se ovo sprovede koristeći se snaga jedinstvenog tržišta za jačanje pozicije Evrope kao lidera u industrijskim zelenim tehnologijama.
Od pomenutog Zakona se očekuje da će stvoriti povoljne uslove za ulaganje u zelene tehnologije tako što će pojednostaviti procese davanja dozvola za strateške projekte i olakšati pristup tržištu za strateške tehnološke proizvode, naročito u javnim nabavkama ili aukcijama obnovljivih izvora energije. Takođe, tu je i unapređenje veština evropske radne snage u ovim sektorima, odnosno kroz akademije za industriju sa neto nultom emisijom i industrijske oblasti sa visokom koncentracijom. Na kraju treba istaći da će se povoljni uslovi stvarati i kroz stvaranje platforme za koordinaciju delovanja Evropske unije u ovoj oblasti.
Kako bi se podstakle inovacije, pravnim aktom se predlaže i stvaranje povoljnih regulatornih okvira za razvoj, testiranje i validaciju inovativnih tehnologija, poznatih kao regulatory sandboxes. Pojašnjenja radi, reč je o kontrolisanom okruženju koje kompanijama omogućava da testiraju inovativne proizvode, usluge, poslovne modele i drugo, pod nadzorom regulatora. Na ovaj način, omogućeno je testiranje u realnim uslovima u kojima nije potrebno puno regularno odobrenje. Ova regularna fleksibilnost pruža mogućnost da se privremeno izuzmu neki od regulatornih zahteva. Još neke od dobrobiti su te što kompanije sarađuju blisko sa regulatornim telima, čime se stvara dvosmerna komunikacija i mogućnost prilagođavanja. Regulatory sandboxes, pomaže kompanijama da se brže razviju i plasiraju svoje inovacije i lakše, kao novi igrači, uđu na tržište zahvaljujući smanjenju regulatornih prepreka.
Pročitajte još:
- EU: ZAKON O NETO NULI INDUSTRIJE MOGAO BI DA UGROZI EVROPSKU INDUSTRIJU VETRA
- KAKO ĆE DANSKA POSTIĆI NETO NULTE EMISIJE DO 2050.
- STROŽE MERE ZA SMANJENJE EMISIJA METANA U EU
Dva indikativna pokazatelja napretka
Napredak prema postizanju ciljeva koji se postavljaju ovim Zakonom, meriće se pomoću dva indikativna pokazatelja. Prvo jeste proizvodni kapacitet tehnologija sa neto nultom emisijom. Na ovaj način se meri koliko Evropa može da proizvede ključne tehnologije bez emisija, uključujući solarne panele, vetroturbine, baterije i toplotne pumpe. Kako se navodi, cilj jeste da evropski proizvodni kapacitet ovih tehnologija dostigne 40 odsto od ukupnih potreba za ovim tehnologijama u Evropskoj uniji. Drugo, povećanje udela Evropske unije za ove tehnologije u ukupnoj globalnoj proizvodnji ključnih tehnologija sa neto nultom emisijom. Cilj je da se udeo poveća na 15 odsto do 2040. godine.
Na kraju, Zakon je uspostavio godišnji kapacitet ubrizgavanja od najmanje 50 miliona tona CO2, koji treba da se postigne do 2030. godine. Pojašnjenja radi, ubrizgavanje predstavlja proces skladištenja ugljen-dioksida u podzemne geološke formacije, odnosno duboko pod zemljom u, recimo, iscrpljena gasna ležišta. U ovom slučaju, reč je o onim koji se nalaze na teritoriji Evropske unije. Proces je deo tehnologije koja je poznata kao hvatanje i skladištenje ugljenika (eng. Carbon Capture and Storage – CCS).
