Energetski sektor Srbije nalazi se pred velikim promenama, a prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, naša zemlja bi prema projekcijama mogla da dobije oko 1.500 megavata novih kapaciteta električne energije u državnom vlasništvu do 2030. godine – oko 20 odsto trenutnih kapaciteta.
Govoreći za RTS, ministarka je rekla da se do 2035. godine očekuju značajna ulaganja u proizvodnju električne energije, infrastrukturu za gas i naftu, ali i početak razvoja nuklearnog programa. Plan uključuje izgradnju novih gasnih elektrana, ali i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije, dok poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom.
Kako je navedeno na sajtu Ministarstva, u planu je dodatno ulaganje i u solarne elektrane i vetroparkove, a značajnu ulogu u tome imaće Elektroprivreda Srbije. Kako je podsetila, najveći deo solarnih i vetroelektrana koje su dobile podršku na aukcijama potpisao je dugoročne ugovore o prodaji električne energije sa Elektroprivredom Srbije.
– Više od 90 odsto tih elektrana ima ugovore sa EPS-om po ceni koja je niža od tržišne – objasnila je ministarka.
Kao jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu, istakla je izgradnju Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udeo obnovljive energije u elektroenergetskom sistemu.
Prema njenim rečima, Bistrica je najkompleksniji projekat koji se razvija i koji zahteva veliki broj procedura i dozvola koje je potrebno pribaviti.
Građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine, rekla je ministarka, dodajući da u realizaciji projekta značajnu ulogu ima i Japanska agencija za međunarodnu saradnju, koja već duže vreme procenjuje projekat. Početak radova mogao bi da usledi već 2027. godine, ukoliko finansiranje bude odobreno.
Pročitajte još:
- Vlada Srbije donela odluku o zabrani izvoza nafte
- Srbija planira povećanje uvoza gasa iz Azerbejdžana do 1,4 milijarde kubika godišnje
- Ministarstvo povodom situacije na Bliskom istoku: Srbija pripremljena naftnim derivatima
Ministarka se osvrnula i na kritike upućene poslovanju Elektroprivrede Srbije, istakavši da je neophodno povećati proizvodnju električne energije u državnim kapacitetima, jer je sopstvena proizvodnja najisplativija. Podsetila je da je EPS u poslednjih godinu i po dana povećao kapacitete za 426 megavata.
Dodala je i da je prošlu godinu dodatno otežala izuzetno loša hidrologija – najsušnija u poslednje 31 godine – zbog čega su hidroelektrane proizvele znatno manje električne energije, gotovo 30 odsto manje nego 2023. godine.
Srbija se, međutim, suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida, rekla je ministarka objašnjavajući da postoji problem takozvanog karbon taksa – poreza na emisije ugljen-dioksida. Najveći emiter je upravo Elektroprivreda Srbije zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj, a bazna energija može da se zameni kroz gasne ili nuklearne elektrane.
Nadovezujući se na ove izazove, ministarka je navela da Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa, uz očekivanje da bi izgradnja prve nuklearne elektrane mogla da počne do 2035. godine. U pripremi projekta država sarađuje sa francuskom kompanijom EDF, jednom od najvećih elektroenergetskih kompanija u Evropi, koja može da pruži stručnu podršku i iskustvo.
Ministarka je dodala da su planirana i značajna ulaganja u gasnu infrastrukturu, uključujući izgradnju oko hiljadu kilometara novih gasovoda i proširenje gasifikacije u delovima istočne i zapadne Srbije, između ostalog u Paraćinu, Negotinu i na Zlatiboru.
Kako je podsetila, radi se i na proširenju skladišta gasa Banatski dvor, a najveći deo radova očekuje se da će biti završen u narednih godinu dana. Kapacitet skladišta trebalo bi da bude povećan na oko 750 miliona kubnih metara gasa, a u planu je izgradnja i novog skladišta gasa Tilva.
Pored gasa, važan projekat predstavlja i novi naftovod između Srbije i Mađarske. Ovaj projekat treba da smanji zavisnost od jednog pravca snabdevanja naftom. Radovi bi mogli da počnu već krajem leta ili početkom jeseni ove godine.
Na kraju razgovora ministarka je govorila i o izazovima u vezi sa kompanijom Naftna industrija Srbije. Prema njenim rečima, pregovori uključuju više međunarodnih aktera, među kojima su i kompanije poput MOL Group i ADNOK.
Energetski portal
