Energetska tranzicija regiona zahteva 151 milijardu evra

Zemlje jugoistočne i istočne Evrope moraju ubrzati energetsku tranziciju i preći sa strateškog planiranja na konkretne projekte i investicije, upozorava novi izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice. Za realizaciju nacionalnih energetskih i klimatskih planova do 2030. godine biće potrebno oko 151 milijarda evra ulaganja.

Izveštaj obuhvata devet zemalja jugoistočne i istočne Evrope koje teže članstvu u EU i predstavlja prvu procenu napretka energetske tranzicije na nivou Energetske zajednice, po pristupu uporedivom sa metodologijom Evropske komisije za države članice EU.

Kao ugovorne strane, ove zemlje imaju obavezu da kroz reforme usklade svoje energetske sektore sa evropskim pravilima i pripreme ih za ubrzanu integraciju u energetsko tržište EU. Zajednički cilj je smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 60,9 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990.

Analiza pokazuje da su nacionalni energetski i klimatski planovi uglavnom dovoljno ambiciozni i detaljni da definišu put ka ciljevima za 2030. godinu, pri čemu je dekarbonizacija energetskog sektora jedan od ključnih elemenata tranzicije. Planovi predviđaju povećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, posebno kroz razvoj solarnih i vetroenergetskih kapaciteta, ali je napredak u drugim sektorima sporiji. U sektoru saobraćaja obnovljiva energija još nije ostvarila značajniji napredak, dok će grejanje i hlađenje zahtevati mnogo brže uvođenje savremenih tehnologija.

Pročitajte još:

• UNEP: Pravedna tranzicija mora postati deo zakona, a ne samo političko obećanje
• Zelena tranzicija menja tržište rada: Koja zanimanja će biti najtraženija u Evropi
• Nemačka ostaje važan partner u procesu energetske tranzicije Zapadnog Balkana

Istovremeno, planovi ne koriste u dovoljnoj meri potencijal regionalne saradnje niti princip „energetska efikasnost na prvom mestu“, koji može smanjiti troškove tranzicije. Nedovoljno pažnje posvećeno je i pravednoj tranziciji, odnosno posledicama promena u energetskom sektoru po radnike, lokalne zajednice i regione.

Napredak među zemljama nije ujednačen. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora raste, ali su samo tri ugovorne strane zadržale ili premašile udeo obnovljive energije iz 2020. godine, koji predstavlja osnovu za ostvarivanje ambicioznijih ciljeva do 2030. godine. Dok neke ugovorne strane napreduju ka ispunjavanju obaveza, druge moraju hitno početi sa realizacijom svojih nacionalnih energetskih i klimatskih planova.

Procene vlada pokazuju da bi javno finansiranje moglo pokriti svega 10 do 30 odsto potrebnih ulaganja, zbog čega će mobilisanje privatnog kapitala biti od ključnog značaja.

Sekretarijat Energetske zajednice preporučuje da naredna generacija NECP-ova preraste iz strateških dokumenata u konkretne investicione mape puta, sa jasno definisanim projektima, realnim procenama troškova i strategijama finansiranja.

Energetski portal