Do sada nezapamćene katastrofalne kiše i poplave koje su pogodile Sloveniju i zemlje u regionu, su upozorenje na poguban uticaj klimatskih promena na naše živote, društvo i životnu sredinu. WWF izražava iskreno saosećanje sa porodicama žrtava, pogođenim zajednicama, kao i sa žrtvama u prirodi. Ove poplave naglašavaju potrebu za hitnim i zajedničkim delovanjem u borbi protiv klimatskih promena i ublažavanju njihovih razornih posledica.
Ova, do sada najgora prirodna katastrofa u istoriji Slovenije, ostavila je za sobom brojne žrtve i prouzrokovala ogromnu patnju stanovnicima i živim bićima. Gubitak života, razoreni domovi, uništena infrastruktura i ekosistemi, zahtevaju zajednički odgovor koji prevazilazi granice i ideologije. Klimatska kriza ima veliku ulogu u nastanku ovih poplava. Nezapamćene količine kiše, kojih je u jednom danu palo koliko inače za mesec dana, jasan su pokazatelj promene vremenskih obrazaca podstaknutih klimatskim promenama.
Pročitajte još:
- SEZONA SUPERĆELIJSKIH OLUJA: ZAŠTO SE ONE DEŠAVAJU, I DA LI SU KRIVAC KLIMATSKE PROMENE?
- GRČKOM HARAJU POŽARI, DOK SU U REGIONU NEZAPAMĆENE OLUJE
- OLUJNO NEVREME NAPRAVILO PUSTOŠ U SRBIJI I REGIONU
Bolna činjenica je da je do katastrofe došlo uprkos tome što je Slovenija preduzela sve mere predostrožnosti – ekstremne klimatske promene, do kojih dovodi delovanje čovjeka, prouzrokovale su ekstremne prirodne katastrofe. Rekordni toplotni talasi, šumski požari, razorne oluje, kiše, grad i suše, nisu izolovani incidenti, već su jasan znak da je naša planeta u nevolji. Hitnost situacije zahtieva različite mere.
Prvi odgovor na sve učestalije i intenzivnije ekstremne vremenske promene su ulaganja u prilagođavanje infrastrukture klimatskim promenama. Imperativ su rešenja zasnovana na prirodi u sistemima zaštite od poplava i upravljanju oticanjem, odnosno ažuriranje građevinskih propisa. Kako bi se oduprli budućim izazovima, bitno je shvatiti ključnu ulogu koju zdravi ekosistemi imaju u ublažavanju poplava. Njihovim obnavljanjem, prvenstveno rečnih područja, stvaramo prirodne tampon zone koje mogu apsorbovati višak padavina. Takođe, važna je i planska sadnja šuma kako bi se sprečila erozija tla i smanjio rizik od poplava u budućnosti.
Opseg klimatskih promena prelazi nacionalne granice. Zbog toga je ključna saradnja sa susednim zemljama, međunarodnim organizacijama i stručnjacima. Takva saradnja omogućava udruživanje resursa, znanja i najboljih praksi za prilagođavanje klimi i upravljanju katastrofama. Radeći zajedno, možemo da razvijemo svrsishodnije strategije za suočavanje s izazovima koje donose klimatske promene i njihove posledice.
Izvor: WWF
