Ekstremi bez ravnoteže: Afrički kontinent između suše i poplava

Prema najnovijim podacima, 2024. godina bila je najtoplija godina do sada na afričkom kontinentu, dok drugi skup podataka ukazuje na to da je godina za nama bila druga najtoplija u istoriji merenja u Africi. Takođe, protekla decenija bila je najtoplija otkako se vrše merenja. Zabeleženi su toplotni talasi mora koji su zahvatili najveće područje otkako se merenja provode (od 1993. godine), navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO) o stanju klime u Africi za 2024. godinu.

Ekstremni vremenski  uslovi i posledice klimatskih promena pogađaju svaki aspekt društveno-ekonomskog razvoja u Africi, pogoršavaju glad, nesigurnost i raseljavanje.

Temperature površine mora oko afričkog kontinenta dosegle su rekordne nivoe, uz posebno brzo zagrevanje Atlantskog okeana i Sredozemnog mora. Od januara do aprila, toplotni talasi su zahvatili gotovo 30 miliona kvadratnih kilometara, što je najveća zabeležena površina od početka praćenja, iako se taj broj smanjio u kasnijim mesecima.

„Izveštaj o stanju klime u Africi otkriva zabrinjavajući obrazac ekstremnih vremenskih pojava – dok se neke zemlje suočavaju s izuzetnim poplavama uzrokovanim obilnim padavinama, druge trpe dugotrajne suše i nestašicu vode”, rekla je Selest Saulo, generalna sekretarka WMO.

U Izveštaju se ističe da je potrebna hitnost u unapređenju sistema ranog upozoravanja, kao i jačanju klimatske otpornosti i prilagođavanja. Takođe poziva vlade, razvojne partnere i privatni sektor da ubrzaju ulaganja u pametna klimatska rešenja.

Najbrže zagrevanje

Prosečna temperatura površine kopna u Africi u 2024. godini bila je otprilike 0,86 °C viša u odnosu na dugoročni prosek iz razdoblja 1991.–2020. Severna Afrika zabeležila je najveće odstupanje – 1,28 °C iznad proseka – čime se potvrđuje da je reč o podregiji Afrike koja se najbrže zagreva.

Pročitajte još:

• Klimatski ciljevi zemalja nisu dovoljni da spreče globalno zagrevanje
• Sadnja drveća na Arktiku bi mogla ubrzati globalno zagrevanje, upozoravaju naučnici
• Veštačka inteligencija kao alat za povezivanje toplotnih talasa sa globalnim zagrevanjem

„Južna Afrika doživela je razorne sušne, posebno u Malaviju, Zambiji i Zimbabveu, koje je pogodila najgora suša u poslednjih dvadeset godina. Ukupni prinosi žitarica u južnoj Africi bili su 16 odsto niži od petogodišnjeg proseka – dok su u Zambiji i Zimbabveu bili niži za 43 odsto, odnosno 50 odsto”, navodi WMO.

Suša je uticala na smanjenu proizvodnju hidroenergije iz jezera Kariba, najvećeg veštačkog rezervoara u Africi, pa je dolazilo do dugotrajnih nestanaka struje.

Zapadna i srednja Afrika pretrpele su razorne poplave koje su pogodile više od četiri miliona ljudi, uz stotine smrtnih slučajeva i stotine hiljada raseljenih osoba. Najteže su bile pogođene Nigerija, Niger, Čad, Kamerun i Srednjoafrička Republika.

Severna Afrika zabeležila je treću uzastopnu ispodprosečnu žetvu žitarica zbog nedostatka padavina i ekstremno visokih temperatura.

Izveštaj WMO-a o stanju klime u Africi za 2024. godinu prati digitalna interaktivna mapa i on je deo serije klimatskih izveštaja čiji je cilj pružiti podršku donošenju odluka na nacionalnom i regionalnom nivou u vezi s klimatskim strategijama.

Energetski portal