Iako bismo očekivali da će se sa porastom ekološke svesti u našoj zemlji broj malih i velikih zagađivača smanjiti, to, nažalost, nije sličaj. Tužne činjenice da je Srbija zemlja sa nekoliko hiljada divljih deponija, a da neznatan procenat industrijskih postrojenja poštuje propise za zaštitu životne sredine, ukaziju na to da za ekološke prestupnike još uvek nema adekvatne kazne.
Koliko nečinjenje nadležnih institucija ohrabruje nesavesno ophođenje prema životnoj sredini, toliko obeshrabruje građane koji žele da prijave krivično delo, znajući da će ostati zaglavljeni negde u sudskom procesu.
Problema ima mnogo, a kako za naš portal objašnjava advokat Luka Đorđević, stručnjak za ekološko pravo, neki od glavnih su nedovoljna upoznatost građana sa Krivičnim zakonikom i manjak obučenih pravnika koji vas mogu dovesti do pravde.
Građani nemaju moć u sudskim postupcima
Prema njegovim rečima, Krivični zakonik propisuje 18 krivičnih dela protiv životne sredine: Zagađenje životne sredine, Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, Oštećenje životne sredine, Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine i drugi. Iako vešto formulisani kako bi svi građani mogli da ih razumeju i najlakše prepoznaju situacije zbog kojih bi trebalo da se obrate nadležnim državnim organima, primeri iz prakse nisu naročito ohrabrujući.
„Ako pogledate delo Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, radi se o veoma kompleksnoj materiji, koja često zahteva istančana pravnička znanja. Morate poznavati propise koji regulišu ’mere zaštite životne sredine’, morate imati uvid u određene dozvole i slično. To su problemi sa kojima se obični građani suočavaju“, kaže advokat.
Pročitajte još:
Retki uspeju da prikupe kompletnu dokumentaciju i podnesu kvalitetnu krivičnu prijavu po kojoj tužilaštvo odmah može da postupi, no čak i tada nastaju problemi jer momentom predaje prijave tužilaštvu, građani više nemaju nikakvu moć u upravljanju postupkom, objašnjava Đorđević.
„Sve ostaje u rukama tužilaštva koje odlučuje o radnjama u postupku i o dinamici preduzimanja tih radnji. Daću vam primer jedne male hidrocentrale koja je svojim nezakonitim radom, protivno zakonima i izdatim dozvolama, potpuno devastirala korito reke, nizvodno od brane i akumulacije. Krivična prijava, sa svim dokazima, uključujući i foto-dokumentaciju, predata je tokom leta. Danas je decembar, a mi još uvek nismo obavešteni o postupanju nadležnog tužilaštva“, dodaje.
Nedovoljan broj specijalizovanih pravnika
Nažalost, u Srbiji ne postoji dovoljan broj pravnika – sudija, advokata, tužilaca – koji su specijalizovani u ovoj oblasti. Ni blizu dovoljnog broja, naglašava advokat.
„Pravo zaštite životne sredine, po svim svojim parametrima, predstavlja jednu celovitu naučno-pravnu oblast, kao npr. porodično ili radno pravo. Svaki advokat će moći uspešno da vas zastupa u nekom radnom ili porodičnom sporu, a koliko brojeva telefona biste mogli da okrenete u slučaju nekog ekološkog problema? To je nešto na čemu radimo i čemu smo veoma posvećeni, jer pravosudni sistem u Republici Srbiji trenutno nije kadar da odgovori enormnim pritiscima na životnu sredinu“, objašnjava Đorđević.
Kako dodaje, nada u podizanje kapaciteta pravosuđa u oblasti zaštite životne sredine postoji, a kancelarija advokata Sretena Đorđevića godinama radi na ostvarenju tog cilja.
Iako smo još uvek daleko od adekvatnog sprovođenja ekološkog prava, Đorđević apeluje na građane da ih to ne odvraća od prijavljivanja krivičnih dela i vršenja pritiska na nadležne državne organe da po prijavama postupaju.
