Preko 20 odsto stanovnika Evrope izloženo je štetnim nivoima saobraćajne buke, dok taj procenat prema strožim smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dostiže čak 30 odsto. Ovo su ključni nalazi Izveštaja o buci u životnoj sredini u Evropi za 2025. godinu, koji je objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), na osnovu podataka iz runde izveštavanja iz 2022. godine u okviru Direktive o buci u životnoj sredini (END).
Najveći izvor buke u Evropi i dalje je drumski saobraćaj, koji izlaže više od 92 miliona ljudi nivoima iznad praga propisanog Direktivom o buci u životnoj sredini od 55 decibela u periodu dan-veče-noć. Za poređenje, 18 miliona ljudi pogođeno je bukom iz železničkog saobraćaja, a 2,6 miliona bukom od avionskog saobraćaja.
Buka iz saobraćaja ne samo da narušava kvalitet svakodnevnog života, već ima i ozbiljne, dalekosežne posledice po zdravlje stanovništva u Evropi. Prema najnovijim podacima, hronična izloženost visokim nivoima buke povezuje se sa oko 66.000 prevremenih smrti godišnje, dok svake godine doprinosi razvoju 50.000 novih slučajeva kardiovaskularnih bolesti i 22.000 slučajeva dijabetesa tipa 2.
Pored toga, skoro 17 miliona ljudi širom Evrope trpi dugotrajnu iritaciju izazvanu bukom, a 4,6 miliona osoba pati od ozbiljnih poremećaja sna. Najnovija istraživanja ukazuju i na povezanost između buke i porasta slučajeva depresije i demencije, što dodatno potvrđuje njen negativan uticaj na mentalno zdravlje.
Pročitajte još:
- EU uložila 76 milijardi evra u zaštitu životne sredine u 2024. godini
- FAO: Svetski riblji fondovi se oporavljaju, ali prekomerni izlov i dalje zabrinjava
- Prvi Digital Detox park u Srbiji otvoren u Divcima – mesto gde priroda briše ekran
Posebno su zabrinjavajući podaci koji se odnose na decu. Više od pola miliona dece ima poteškoće sa čitanjem zbog stalne izloženosti buci iz saobraćaja. Takođe, oko 63.000 dece pokazuje probleme u ponašanju, dok se procenjuje da je više od 272.000 dece razvilo prekomernu telesnu težinu kao posrednu posledicu buke. Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za konkretnim merama koje bi zaštitile najranjivije kategorije stanovništva.
Ukupan gubitak zbog buke procenjuje se na 1,3 miliona godina zdravog života godišnje, što predstavlja ekonomski trošak od najmanje 95,6 milijardi evra godišnje – oko 0,6 odsto BDP-a Evropske unije.
Prema analizi EEA, EU je daleko od ispunjenja cilja iz Akcionog plana za nulto zagađenje iz 2021. godine, koji predviđa smanjenje broja hronično uznemirenih bukom za 30 odsto do 2030. godine. Do sada je taj broj smanjen za svega tri odsto između 2017. i 2022. godine, što je daleko ispod potrebnog tempa.
Izveštaj poziva na hitne i dodatne mere, uključujući regulatorne promene, bolju urbanističku politiku, poboljšanu izolaciju i tiše transportne sisteme, kako bi se zaštitilo zdravlje stanovništva i dostigli ciljevi održivog razvoja u oblasti životne sredine.
Energetski portal
